Да ли је хладно време искључиви кривац за прехладу – зашто се заиста разбољевамо зими

Хладноћа није разлог, односно узрок прехладе. Али, истина је да хладно време олакшава заразу респираторним вирусима као што су они који изазивају грип.

Истраживања такође показују да су ниже температуре повезане са већим стопама оболевања од ковида 19.

Многи вируси, укључујући риновирус – уобичајени кривац за прехладу – грип, и SARS-CoV-2, вирус који изазива ковид 19, остају инфективни дуже, и брже се размножавају на нижим температурама и нижим нивоима влажности.

То, заједно са чињеницом да људи проводе више времена у затвореном простору и у блиском контакту са другима током хладног времена, су уобичајени разлози због којих се клице чешће шире.

Грип и респираторни синцицијални вирус, или РСВ, имају тенденцију да имају дефинисане јесење и зимске сезоне.

„Међутим, због појаве нових варијанти коронавируса и стеченог имунитета од претходних инфекција, као и вакцинација коронавирус није типичан респираторни вирус за хладно време. Као пример, наводи се стопа инфекције овим вирусом која расте сваког лета од 2020. године“, наводи Либи Ричардс, професорка медицинске неге на Универзитету Пјурду.

Пренос вируса је лакши када је хладно

Хладно време може да промени спољашњу мембрану вируса грипа, чинећи је чвршћом и еластичном. Научници верују да управо та еластичност и опна која постаје налик гуми, олакшава преношење вируса са особе на особу.

Међутим, проблем није само хладан зимски ваздух. Ваздух који је сувм поред хладноћем повезан је са похавом грипа. То је зато што сув зимски ваздух додатно помаже вирусу грипа да дуже остане заразан.

Сув ваздух, који је уобичајен зими, узрокује да течност која се налази у респираторним капљицама брже испарава. То резултира мањим честицама, које могу дуже да трају и да путују даље након кашљања или кијања.

Од велике је важности и начин на који наш имуни систем реагује током хладног времена. Удисање хладног ваздуха може негативно утицати на имуни одговор у вашим респираторним путевима, што олакшава вирусима да се задрже.

Зато ношење шала преко носа и уста може помоћи у спречавању прехладе јер загрева ваздух који удишете.

Такође, већина људи добија мање сунчеве светлости зими. То је проблем јер је сунце главни извор витамина Д, који је неопходан за стање имуног система.

Физичка активност, још један фактор важан за опште здравствено стање, такође има тенденцију да опада током зиме.

Људи три пута чешће одлажу вежбање у хладним условима и када пада снег.

Уместо физичких активности на отвореном, људи проводе више времена у затвореном простору. То обично значи ближи контакт са другима, што доводи до лакшег ширења болести. Респираторни вируси се углавном шире у радијусу од три метра од заражене особе.

Поред тога, ниске температуре и ниска влажност исушују очи и слузокожу у носу и грлу. Пошто се вируси који изазивају прехладу, грип и коронавирус обично удишу, вирус се може лакше везати за такве оштећене, исушене „пролазе“.

Шта можемо да урадимо

Суштина је да од тога што због хладних и влажних временских услова не постајете болесни. Имајући то у виду, постоје стратегије које помажу у спречавању болести током целе године. У њих спада често прање руку.

„Избегавајте додиривање лица, зо је нешто што људи раде између девет и 23 пута на сат. Затим, останите хидрирани. Осам чаша воде дневно је добар циљ, али то може бити мање или више у зависности од начина живота и телесне тежине. Бирајте оброке са добро избалансираним врстама намирница. Тамнозелено, лиснато поврће богато је витаминима који подржавају имуни систем, док су јаја, млеко, лосос и туњевина важан извор витамина Де“, саветује професорка Ричардс.

Додаје да важан и редован и квалитетан сан, хигијена, како лична тако и она која се односи на рано место и дом. Уз вакцинацију уз претходну консултацију са изабраним лекаром, савети могу помоћи да пребродите зимску сезону вируса који вребају.