Ко сме да узима нови лек за Алцхајмерову болест

Заборављање ствари или речи, непрепознавање особа – свака десета особа у свету старија од 65 година има те симптоме. Како на оболеле од Алцхајмерове болести делује недавно одобрени лек, коме се саветује?

Проф. др Елка Стефанова са Клинике за неурологију УКЦС гостујући у Јутарњем програму РТС-а истакла је да су сви центри за поремећај памћења умрежени на европском нивоу, као и да су сви са великим поштовањем примили ту вест. Сматрамо да је то јако важно јер је кренула нова ера.

„Прошло је двадесет година, а ово је нови начин лечења, јер то овај лек омогућава, јер мења ток болести, не лечи болест. Он чисти оно што ствара патологију у мозгу која даје Алцхајмерову болест и на тај начин и онемогућава даље напредовање болести”, истакла је професорка Стефанова.

Ко су кандидати за нови лек?

„То су људи који су у веома раној фази болести, који немају велика оштећења, да немају одређене испаде (поремећај памћења, блага дисфункционалност), да немају генетске варијанте јер је то контраиндикација лека”, истакла је професорка.

Напомиње да је лек добио зелено светло на основу пристиглих допунских налаза и на основу тога што је јасно дефинисано да су искључени они ризици који постоје и који би могли да доведу до нуспојава. Битно је да пацијенти не треба да имају антикоагулантну терапију, не треба да буду позитивни на мали варијетет у генетској терапији.

Када нови лек стиже на тржиште?

„То све зависи од државе, од регулаторних јединица сваке државе. Потребно је време, као и инфраструктура за почетак давања новог лека. У лековима који се користе у лечењу Алцхајмера највећи је број у клиничким студијама где се очекују нови резултати”, рекла је професорка.

Истиче да није свака заборавност Алцхајмерова болест, морамо нешто и да заборавимо, јер немамо толики капацитет да све памтимо.

„Ако имамо заборавност која не може да се поправи са неким подсећањем на било који начин, онда је то озбиљно. И уколико имамо извесну дисфункционалност у свакодневном животу, онда је то озбиљан знак да нешто није у реду”, рекла је професорка.

Шта је превенција и када с њом треба да почнемо?

„Превенција је контрола васкуларних фактора ризика као што су дијабетес, хипертензија, дебљина, хиперхолестеролемија. У Европи постоји покрет који истиче да превенцију треба започети у основној школи, радити на здравом начину живота, на здравој исхрани, вежбању, учењу нових ствари, когнитивних способности, социјалних контаката“, истакла је проф. др Елка Стефанова са Клинике за неурологију, УКЦС.