Проверите ниво холестерола, он ће вам много рећи о стању здравља

Када се говори о холестеролу проблем је што повишени нивои не дају никакве тегобе и симптоме, истиче проф. др Катарина Лалић, ендокринолог из Универзитетског клиничког центра Србије. Зато је важно да проверавамо и знамо те вредности, посебно липопротеина ниске густине (ЛДЛ), такозваног лошег холестерола.

„Код особа које имају овај поремећај, ниво холестерола је висок од раног детињства и што смо дуже изложени том високом холестеролу, ризик за атеросклерозу, за срчани удар је све већи. У томе је у ствари значај скрининга, односно раног откривања, јер често смо склони да кажемо, 'па добро, тај холестерол мало је повишен, сад ћу ја то мало дијетом, али ова болест не може да се регулише дијетом“, истиче професорка.

Наш организам ствара холестерол који је важна градивна материја и без које не бисмо могли да живимо, и због тога се око 80 одсто дневних потреба за холестеролом синтетише у нашем организму, објашњава докторка.

„Дакле, не морамо да га уносимо уопште. Можемо да будемо вегани и вегетаријанци јер организам сам ствара холестерол. У чему је грешка? Грешка је у томе што ми наслеђујемо ген за холестерол од оца или од мајке. Уколико неко у породници то има, ризик за потомство је 50 – 50 посто да ли ће добити или не повишене вредности холестерола.“

Што је дужа изложеност крвних судова повишеним вредностима холестерола, додаје докторка, то је ризик много већи. Већина пацијената који пре 55. године живота имају инфаркт, атеросклерозу или мора да им се изврши бајпас, углавном су особе које имају генетски холестерол а да то не знају.

Које су добре вредности холестерола

Проф. др Катарина Лалић напомиње да су референтне вредности холестерола које стоје у лабораторијским извештајима углавном застареле.

„Оно што сада важи је да је ниво холестерола битно проценити јер није за свакога исто. Особе које су у ниском кардиоваскуларном ризику – здраве, млађе, нису гојазни, немају хипертензију, не пуше и тако даље, немају наследних болести у породици, за такве особе, ЛДЛ холестерол може да буде и до три. Али за оне који имају већ и ризик, или су имали инфаркт, данас се смате да треба да буде јако ниско, чак 1,4“, објашњава гошћа Јутарњег програма.

Зато не би требало да сами тумачимо резултате анализе крви већ да се обратимо лекару. Код људи који имају фамилијарну хиперхолесеролемију врло је важно и то што када се открије један пацијент, значи да се открива цела породица, напомиње проф. др Лалић.

Терапија повишених вредности холестерола

Лекови за терапију повишених вредности холестерола постоје и у употреби су последњих 40 година. Дијета код пацијената са фамилијарном хиперхолестеролемијом може да регулише само 20 одсто, јер преосталих 80 одсто холестерола синтетише организам сам.

Међутим, код особа које немају генетски холестерол, исхрана је доминантни разлог настанка повишених вредности.

„Зато, ако не знате колики вам је холестерол, молим вас, урадите то, ништа не боли, то је најобичнија лабораторијска анализа, а много ће вам рећи о вашем здрављу“, саветује проф. др Катарина Лалић са Универзитетског клиничког центра Србије, на крају гостовања у Јутарњем програму.