Сепса, проблем који чека решење и у 21. веку

Сепса је велики глобални јавно-здравствени проблем јер у 21. веку и даље односи много живота. Представља најчешћи узрок смрти у јединицама интензивне неге.

„Готово 11 милиона људи сваке године умре од сепсе. Посебно висока инциденца умирања је у земљама у развоју. Погађа најслабије, најчешће оне болесне, најстарије, децу, новорођенчад, и даље представља велики здравствени проблем“, каже професор Радмило Јанковић, председник Удружења анестезиолога Србије и директор Клинике за анестезиологију, реанимацију и интензивну терапију Клиничког центра у Нишу.

Овај проблем, како каже, најизраженији је у јединицама интензивне неге јер су проузроковачи сепсе бактерије које су резистентне на велики број антибиотика.

„Најчешће у 20 одсто случајева нисмо успешни. Тако да је сепса, без обзира и на напредак технологије и у диагностици и у, да кажем, методологији откривања, и даље, јако висока са морталитетом од 20 до чак 50 одсто у земљама у развоју“, истакао је др Јанковић.

Кључно је препознати сепсу на време јер и даље постоји правило златног сата преживљавања.

„Могућност успешног преживљавања се смањује за пет до седам процената уколико закасните са терапијом сваког наредног сата. Због тога је код првих симптома дезоријентисаности, када видите да особа баш не може да повеже неколико сентенци, када чудно прича, што је последица пада крвног притиска и лоше перфузије мозга, уколико има јако високу телесну температуру или неуобичајено ниску температуру, уколико има кратак дах или има фреквентно дисање, изостенак мокрења, то су већ сигурни знаци да је сепса прогредирала и да представља системски проблем где имате хипоперфузију органа и где наступа нешто што је септички шок и онда је лечење већ много, много, много теже“, објаснио је професор Јанковић.

Велика отпорност микроорганизама на антибиотике

Сепса настаје често и као компликација дуготрајног боравка у болницама, где су проузроковачи сепсе најчешће мултирезистентни сојеви бактерија, то јест становници јединица интензивне неге болничких одалења не само у Србији него и свуда у свету.

„По правилу су то сада већ грам негативне ентеробактерије које су јако резистентне чак и на оне најмодерније антибиотике као што je карбапaрем. С друге стране, нерационалне примене, нарочито антибиотика широког спектра. Много је мањи избор антибиотика, али свакако, уколико се диагноза сепсе непобитно утврди унутар првог сата“, истакао је др Јанковић.