среда, 21.08.2024, 14:01 -> 14:46
Извор: РТС
Кожа и сунце – где су висока температура и влага, ту су и инфекције
Ове године, многи су се жалили да не могу дуго да бораве на сунцу. Различите врсте алергија на УВ зрачење видимо током летњих периода више него раније. О томе шта се променило и како то утиче на нашу кожу, за РТС је говорила професорка Лидија Кандолф, дерматовенеролог ВМА.
Лекари често понављају да кожа памти сваки минут проведен на сунцу правећи тако, почев од детињства, запис који не може да се обрише. Ове године, многи су приметили да краће могу да бораве на сунцу. Да ли је овог лета сунце другачије?
Дерматовенеролог Војномедицинске академије професорка Лидија Кандолф каже да на нашем подручју већ од маја имамо високе УВ индексе, у јулу и августу било је дана са вредностима 10 и 11. Такође, већи је број дана са високом температуром.
„Температуре су сада и преко 35 степени, што раније није било уобичајено. Онда имамо све мање зелених површина и влага у ваздуху је много већа, а све то погодује појави различитих проблема на кожи од опекотина на сунцу до различитих инфекција коже које се јављају у тим влажним срединама“, истакла је др Кандолф.
Високе температуре и високи индекс УВ зрачења утичу на нашу кожу и тело на различите начине. Јављају се опекотине, а ризик од топлотног удара, од сунчанице чешћи је и на местима као што су градска купалишта, базени, плаже, летовалишта.
„Знамо колике су гужве и у јулу и у августу, где је много људи, где је влага и велика температура ту су и инфекције коже, тако да је то оно што виђамо, као и алергије на сунце.
Различите врсте алергија на УВ зрачење видимо током летњих периода и више него раније“, наводи др Кандолф.
Симптоми алергије на сунце
Последњих година, др Кандолф примећује више особа кој имају алергију на сунце.
Приликом изласка на сунце јављају се две врсте промена. Чешће се појави ситан осип који траје неколико дана на сунцу изложеним подручјима, најчешће то креће на деколтеу, на рукама, некада ређе и на лицу. Друга врста, која је много ређа, је копривњача. Јавља се после неколико минута боравка на сунцу, пролази тог истог дана, а праћена је израженим сврабом и онемогућава боравак напољу.
Према речима др Кандолф, постоји део популације који води рачуна о свом здрављу иначе па се и штити од сунца.
„Све је више, пре свега младих људи који слушају наше савете, док особе у другим животним добима, видите Аду рецимо, пуно је људи који се и даље сунчају и не слушају наше савете“, наводи дерматовенеролог Војно-медицинске академије.
Рак коже је један од нежељених ефеката „увек поцрвеним па после лепо поцрним“
„Црвенило коже које настане ако сте заборавили крему за заштиту од сунца, отишли на базен и мислите да ништа у води не може да вам се деси, у најекстренијим случајима може да доведе до појаве мехурова на кожи који су праве опекотине којима треба више дана да прођу. Оно што је проблем са опекотинама је што је то директно оштећење ћелија коже и што та оштећења заправо оштећују генетски материјал у кожи, ако се то понавља из године у годину“, упозорила је др Кандолф.
Како наводи професорка Кандолф, то што људи нам кажу како „увек мало поцрвене па после лепо поцрне“, то се из године у годину скупља, па се скупљају и оштећења и на крају је нежељени ефекат, на првом месту, најопаснији рак коже, али и разне диспигментације, мрље беле или тамне, боре и све то много брже настаје ако сте поцрвенели на сунцу више пута.
Бесплатни превенивни прегледи дерматолога широм Србије
Од 2019. године соларијум је забрањен за млађе од 18 година и сви који су старији треба да потпишу информисани пристанак да су упознати са тим опасностима.
Професорка Лидија Кандолф каже да јој делује да се овај тип тамњења коже мање користи: „У пракси виђам да се све мање и мање користи соларијум, али ја не знам каква је ситуација на терену заиста. Код мене долазе људи који су здравствено освешћени и долазе на превентивне прегледе“.
Разултати истарживања о коришћењу соларијума требало би да буду доступни следеће године и одатле ће се видети разлика код младих у односу на 2018-17. годину.
Широм Србије Удружење дерматовенеролога, Министарство здравља и РТС организују низ бесплатних превентивних дерматолошких прегледа.
Професорка Лидија Кандолф истиче важност оваквих скрининга јер се приликом прегледа код здраве популације открије око 10 одсто сумњивих промена.
Коментари