Проф. Стојановић: Потребна нам је едукација и о чувању и о коришћењу лекова

Како би лек испољио своје фармаколошко дејство, односно да имамо корист од његове примене, да буде ефикасан уз очувану безбедност, морају да буду задовољена два процеса, напомиње професор Стојановић.

„Један је начин чувања, а други је начин коришћења. Тако да нам је потребна едукација на оба поља. Ако један процес изостане, ако не буде адекватно спроведен, онда ће сигурно доћи до компромитовања терапијског процеса и поставиће се питање када је излечење у питању“, истиче професор.

Када је чување у питању, прва ствар је до када одређени лек може да се користи под условом да је адекватно чуван. Пошто је на паковању лека одштампан датум истека када су у питању таблете и капсуле, тада су ствари јасне, додаје др Стојановић.

Када су течни облици лекова у питању, као што су раствори, капи, сирупи за децу и слично, ту је потребно обратити додатну пажњу. Датум који стоји одштампан на паковању важи само док се бочица не отвори.

„Међутим, када се бочица отвори, тај рок више не важи. Отворени лек који креће да се користи, треба искористити најчешће у року од 7 до 14 дана. Родитељи то знају, амоксицилин, пеницилински антибиотик за децу, налази се у бочицама у облику прашка за оралну суспензију. И док је он у облику прашка у тој бочици тај рок који оштампа на тој кутији важи“, објашњава гост Јутарњег програма.

Међутим, да би детету дали лек, прашак мора да се раствори у води и у моменту растварања почиње да важи нови рок трајања лека, а то је наредних седам дана ако га чувамо на собној температури, односно 14 дана ако га чувамо у фрижидеру.

Како да чувамо лекове

Најједноставније је питати фармацеута у апотеци, саветује професор. Уколико тако не добијемо савет, може да се прочита упутство који иде уз лек где је тачно наведено како неки лек треба да се чува.

„Да се не замрзавају, затим обавезно да се чува ван домашаја деце, да се не чувају неке огромне количине лекова, већ само оне које су потребне, да не стварамо залихе –то су неке опште правила када су чување лека у питању“, наводи фармаколог.

На већини лекова стоји упутство да се чувају на температури до 25 степени Целзијуса, али када температуре прелазе 30 степени, многи, посебно старији пацијенти, стављају лекове у фрижидер.

Професор Стојановић напомиње да у становима температура ретко када прелази 30 степени и зато није потребно стављати лекове у фрижидер.  

Шта се дешава са леком који није адекватно чуван

Уколико видимо да су таблете на неки начин промениле своја физичка својства, ало су мекше или тврђе, ако су изгубиле свој облик, другачије миришу, имају другачији укус – све су то знаци да је дошло до одређених физичко-хемијских промена и да тај лек неће бите ефикасан, а велико је питање и у коликој мери ће оштетити здравље пацијента, истиче проф. др Радан Стојановић.

Како адекватно чувати лекове на путовању

Професор Стојановић саветује да се лекови на путовању носе у ручној торби јер је тако лакше контролисати температуру и шта се дешава са лековима.  Уколико је неопходно да се лек транспортује на ниским температурама, које одговарају температури фрижидера 2 до 8, онда се могу користити замрзути гел пакети који су довољни за транспорт лекова.

„Ништа више од тога не треба предузимати. Када говоримо о деци, родитељи су склони томе да претерују, да та путна потека садржи више него што је потребно за сваки случај. За то нема потребе. Ако дете користи одвеђену терапију, хроничну, те лекове треба понети. Ништа друго не треба носити“, напомиње гост Јутарњег програма, проф. др Радан Стојановић, клинички фармаколог, професор Медицинског факултета Универзитета у Београду.