Научници мисле да су открили неуролошки узрок анорексије

Анорексија нервоза је тежак поремећај исхране који је можда повезан са поремећеним ослобађањем одређене хемикалије у мозгу.

На лабораторијским мишевима узгојеним са ретком генетском варијантом коју имају неки људи са поремећајима исхране, али и они са проблемима са наркотицима, откривено је да имају недостатак неуропреносника ацетилхлорина у делу мозга стријатуму задуженом са научено понашање, жудњом и наградама.

Упркос томе што је потребно даље истраживање и испитивања на људима, нова студија идентификовала је механизам и потенцијалан третман да олакша ове тешке психијатријске поремећаје, каже Матју Фавије са Универзитета „Макгил“ у Монтреалу.

Укратко, успостављање нормалних нивоа ацетилхлорина – користећи лек већ одобрен за лечење Алцхајмерове болести – могло би да помогне заједно са другим терапијама.

Фавије и његове колеге почеле су да потврђују везе између већ поменуте генске мутације и поремећаја коришћења наркотика, а неки од учесника студије имали су и поремећаје исхране.

Варијанта p.T8I гена SLC17A8 је ретка и откривен је код тек 9 од 793 учесника студије, због чега научници кажу да њихови резултати не могу да се односе на све људе са поремећајима исхране.

Оно што је заједничко за поремећај коришћења наркотика и поремећај исхране јесте што су оба веома тешка да се преброде са компулзивним понашањем које условљава ограничавање (поремећај исхране) и награде коју изазивају адиктивне дроге активирајући мождане системе лучењем допамина.

Лечење генетски узгојених мишева са донепезилом (леком за Алцхајмерову болест који инхибира ензиме за разлагање ацетилхлорина) имало је значајне ефекте. Животиње су почеле нормално да једу и ретко која је смршала, упркос томе што су се раније ограничавале у јелу.

„Открили смо да је лек потпуно преокренуо анорексично понашање код мишева и верујемо да би могао да потенцијално буде први лек за анорексију нервозу. У ствари, већ примећујемо ефекте код неких пацијената са поремећајима“, наводи Макгил.