У Србији од дијабетеса болује скоро 800.000 људи – како им на најбољи начин помоћи

Од 2000. године до данас број оболелих од дијабетеса у Србији двоструко је повећан. Имамо око 770.000 дијабетичара. Шећерна болест погађа и младе, па је неопходна едукација и рана превенција дијабетеса. Први пут у Србији организован је Међународни камп за дијабетес лидере, који ће седам дана трајати у Убу.

Мигел Перез из Шпаније пре 15 година оболео је од дијабетеса. На Међународном кампу за дијабетес лидере у Убу жели да размењује искуства са младима из других земаља који имају исти проблем.

„Желим да стекнем што више вештина како би помогао особама са дијабетесом, као и да научим како да водим пројекте који се тичу дијабетеса у својој земљи“, каже Перез.

На Међународном кампу за дијабетес лидере учествују млади из 25 земаља. Неке од тема радионица биће положај дијабетичара у друштву и квалитетан живот са дијабетесом.

„Захтева да би лечење било успешно овладавање знањима и вештинама и њихову примену и онда промену начина живота. На свему томе се појављују бројне препреке, који неки људи савлађују релативно лако, неки људи много теже“, наводи председник европског огранка Међународне федерације за борбу против дијабетеса, проф. др Небојша Лалић.

„Да они сутра у својим земљама, у својим асоцијацијама шире свест о дијабетесу, да образују становништво и да раде такође на превентиви, али је набитније од свега кроз те младе људе покажемо да са дијабетесом може апсолутно квалитетно да се живи, ако смо добро едуковани“, истиче председник Дијабетолошког савеза Србије, Александар Опачић.

У Србији је више од 10 одсто укупног становништва има шећерну болест. Већина оболелих је између 45 и 59 година, па економске последице озбиљне. Оне погађају и развијене европске земље. Због тога све важнија рана превенција.

„Да што пре препознамо болест, јер једна трећина, чак и половина наших дијабетичара не зна, заправо, да болује, пошто су симтоми благи и заиста се некад само испољавају компликацијама. Треба да уводимо нове лекове, неотехнологије, да уводимо е-здравље, јер онда нам помаже да добијемо податке на основу којих би могли да контролишемо каква је услуга пружена дијабетичарима и да то поправимо“, објашњава државни секретар у Министартву здравља, проф. др Ференц Вицко.

Недовољна физичка активност, седење и гојазност су фактори ризика за обољевање младих од дијабетеса. Европске државе едуковањем становништва појачавају примарну превенцију како би спречиле настанак болести.