Лоше спавате, немате жељу за храном и сексом - шта вас спречава да нормално функционишете
Не можете да заспите или се често будите током ноћи? Немате апетит или можда једете више него икад? Изгубила се жеља за сексом, дружењем, изласцима? Осећате се као да ништа око вас нема смисао? То су знаци да вам треба разговор са психологом или психотерапеутом. Међутим, уместо да чекамо да глава прокључа, паметније је да на време учимо како да реагујемо на проблеме и како да њихове последице ублажимо. Кључно питање је да ли на психотерапију гледамо као на нужно зло или шансу да водимо квалитетнији живот.
Анксиозност и депресивност - најчешћи су разлози због којих клијенти долазе код Јелене Шарић, психолошкиње и психотерапеуткиње под супервизијом. Узроци су разни - од уобичајених стресних ситуација, као што је губитак посла или раскид са партнером, до траума које су дуго биле потискиване.
“Искуства су различита, неки клијенти су се јавили за помоћ чим су приметили симптоме који их ометају у функционисању. Тачније, у року од 2-3 недеље након развоја симптома, док су неки живели са симптомима годинама“, истиче Јелена Шарић.
Гурање проблема под тепих није реткост. Разлог је, каже Шарић, то што је тешко суочити се са њима и преузети одговорност за себе и свој живот.
"Такође, многи се плаше да поделе шта их мучи јер мисле да ће бити осуђени и/или одбачени. Стиде се и критикују себе због тога како се осећају и шта доживљавају, што последично води још већој емоционалној патњи“, каже Шарић, ауторка блога Јеленин психотерапијски кутак.
Кад нормална реакција постане проблем
Емоционалну патњу многи не умеју да препознају. А велика је разлика између нечега што је нормална реакција на стрес и онога што указује на проблем са менталним здрављем.
Симптоми су, каже психотерапеуткиња, интензивнији, дуже трају и знатно ометају нормално функционисање особе и обављање свакодневних активности.
“Најчешћи симптоми који могу указивати на то да нам је потребна помоћ јесу проблеми са спавањем (немогућност да се заспи, немиран сан, претерано спавање), промене у апетиту (губитак апетита или висок апетит), губитак сексуалне жеље, губитак интересовања за активности за које је раније постојало интересовање. Доживљај безнадежности, беспомоћности и губитак смисла“, објашњава Шарић.
Кад неспокој уђе у живот
Постоји уверење да се за помоћ стручњаку треба јавити само онда када имамо проблем који нас тишти. Међутим, некад и наизглед баналне ситуације у којима се нађемо могу да наруше спокој.
Осећај да нас нико не разуме; нервоза јер се мешају у то како ћемо да живимо; непристојна питања попут “зашто си сама“ или “кад ћете децу“, “зашто се још не венчавате, шта чекате“...
Све то су изазови који код неких лако могу да изазову нетрпељивост, фрустрације, љутњу, бес...
Зато је корисно знати како да управљамо емоцијама, а то је једна од најважнијих вештина која се учи на психотерапији, каже др Шарић.
“То утиче и на квалитет односа са другима, али и на квалитет живота. Поред тога могу се усвојити вештине комуникације и решавања проблема у приватном и пословном окружењу. И оно што је најважније, на психотерапији могу бити задовољене емоционалне потребе које нису биле задовољене у односу са родитељима", наводи психотерапеуткиња.
Психотерапија је свима потребна
На психотерапију долазе и здрави људи, они који желе да раде на себи и унапређењу свог живота. Такав приступ може деловати превентивно и помоћи да научимо да ствари посматрамо из нешто другачије перспективе.
"На психотерапији се могу променити непомажућа уверења која смо усвојили о себи, другима или животу, а која нас уводе у емотивну патњу“, наводи психотерапеуткиња.
Свима нам је, истиче, некада потребна помоћ психотерапеута, јер смо као људи несавршени и увек постоји простор за раст и развој.
“Међутим, веома је важно да не уђемо у перфекционизам и почнемо од себе да захтевамо да стално напредујемо јер и то није здраво, а није ни могуће“, каже Шарић.
Ипак, уверена је да бисмо, када би се повећала свест о томе колико је важно да бринемо о менталном здрављу, могли да имамо бољи квалитет живота.
Коментари