Највеће претње по очи дијабетес и плава светлост, чим приметите проблем са видом обратите се офталмологу

Најчешћи симптоми због којих се пацијенти обраћају офталмологу су пре свега црвенило ока, губитак вида, пад видне оштрине и промене у видном пољу, наводи проф. др Дијана Рисимић.

„Што се тиче самих болести, наравно најчешће катаракта, најчешће офталмолошко обољење, али и поред тога глауком, затим дијабетичари, дијабетичка ретинопатија, а код старијих особа дегенерација жуте мрље“, додаје професорка.

Најчешћи узрочници проблема са видом су управо хронична обољења и посебну пажњу би требало да обрате млађе особе које болују од дијабетеса и да иду на редовне контроле јер је превентива врло битна у офталмологији, напомиње гошћа Дневника.

Такође, плава светлост којој смо изложени са екрана компјутера и мобилних телефона, за разлику од црвене светлости, има краћу таласну дужину која доспева до макуле. Тако да дуготрајно излагање плавој светлости свакако може да утиче на наш вид, посебно код оних особа које већ имају проблем са жутом мрљом.

Зато професорка препоручује ношење заштитних наочара свима који доста времена проводе за компјутером, телефоном, телевизором.

Било какав проблем са видом, захтева хитан одлазак код специјалисте

Александра Хаџи Манић, из Удружења пацијената „Жута мрља“, 2016. године је изненада приметила драстичан губитак вида. Офталмолог је поставио дијагнозу и одмах је добила интраокуларну инјекцију, директно у око, што је утицало да јој се вид поправи.

„Ја бих сада и апеловала на све потенцијалне офталмолошке пацијенте да чим примете и најмању промену у виду, да се обрате офталмологу, јер ће на тај начин помоћи и своје брже лечење и офталмолозима да брже поставе дијагнозу и да брже реше проблем“, наглашава Хаџи Манић.

Проф. др Дијана Рисимић наглашава било каква промена у квалитету вида може да буде знак неких озбиљних офталмолошких обољења. Зато је врло битно да се пацијент обрати свом офталмологу на комплетан преглед.

„Комплетан офталмолошки преглед обухвата, пре свега узимање видне оштрине, затим мерење интраокуларног притиска и наравно преглед очног дна на широку зеницу. Постоје и допунске дијагностичке методе, као што је, на пример, оптичка кохерентна томографија, затим ултразвук, флуоресценска ангиографија и друге методе којима детаљније дијагностикујемо обољења у офталмологији“, објашњава професорка.

У свету преко две милијарде људи има неко офталмолошко обољење, а половина тих проблема је решива уколико се пацијенти јаве на време, што значи да је адекватан скрининг и правовремени преглед, чим се појаве симптоми, јако битан, истиче гошћа Дневника.

„Значи, ако сте рано дошли, није исто као ако сте закаснили, ако сте занемарили свој проблем. Дакле, врло је важно да се пацијент јави на време и да се адекватно прегледа и да се крене на време са терапијом“, напомиње проф. др Дијана Рисимић.