Да ли нам деца постају зависна од шећера

Случај дечака који је дневно пио седам литара сока, због чега су његови родитељи морали да подигну кредит како би платили лечење, подсетио нас је на старе дилеме, када љубав према слаткишима код најмлађих прераста у зависност.

Гошћа Јутарњег програма, нутриционисткиња Јована Живић, наглашава да су подаци поражавајући, посебно ако се узме у обзир да деца данас нису више толико активна, као и да данас сви прехрабени производи садрже шећер.

„Значи, шта год да купимо, да је индустријски произведено углавном има одређену количину шећера, тако да највећи проблем нису слаткиши, на пример, као чоколадице, већ колико унесемо намирница које нису довољно квалитетне у осталом делу дана”, напомиње нутриционосткиња.

Светска здравствена организација препоручује да само 10 одсто дневног уноса намирница буду прости шећери, док неке нове препоруке ту границу спуштају чак на пет одсто. У просеку, за децу до шест година горња граница би требало да буде око 20 грама шећера дневно.

Истраживања такоће показују да деца узраста до осам година дневно унесу око 21 кашичицу шећера, а до 13. године 34 кашичице.

„Деца до десете године би требало да унесу 25 грама, што је приближно једна кашика шећера, а деца која су у пубертету, максимум 50 грама због саме фазе развоја. Кад кажемо шећери, ми ту морамо пазити да ми шећер имамо и у осталим намирницама које купујемо, али нисмо ни свесни да имају шећере као што су, на пример, сокови, грицкалице, колачи, хлеб, пекарски производи и сличне ствари. То се не односи само на слаткише“, истиче Јована Живић.

Гојазност и дијабетес код деце

Све више деце је гојазно и која због тога улазе у фазу дијабетеса, напомиње нутриционисткиња.

„Самим тим се развија тај неки метаболички синдром доста рано код деце, зато што чим смо гојазни нама се хормонски процес нарушава, а тај дисбаланс који нам ремети функционисање на нивоу инсулина и лептина због тога смо подложни настанку дијабетеса или инсулинске резистенције“, објашњава Живићева.

У суштини, истраживања показују да не би требало слаткише јести више од два пута недељно.

„То је у теорији. Када погледамо практично, доста деце свакодневно једе слаткише, што опет не можемо да им бранимо, али је потребно да се направи неки баланс”, додаје гошћа Јутарњег програма.

Морамо бити свесни да деца кроз чашу сока унесу 30 грама шећера, чиме су већ задовољене дневне потребе. Зато би требало родитељи да се потруде да други део исхране буде нутритивно квалитетан.

Зависност од шећера

Поједина истраживања показују да шећер утиче на наш организам исто као психоактивне супстанце и да изазива зависност, да утиче на крвно-мождану баријеру, систем награђивања и хормонски брзо подиже ниво енергије.

„Углавном, одрасли кажу да је потребно четири-пет дана да се прође криза чишћења од слаткиша. Зато саветујем одраслима да пробају известан период да не узимају слаткише, и уколико увиде да имају неиздрживу потребу за њима, значи да су развили зависност“, наводи Живићев.

Зато би родитељи требало да воде рачуна да макар покушају да деци не дају слаткише баш сваки дан, што наравно није лако с обзиром на то да су са свих страна окружена производима пуним шећера.

„Потребно је наћи баланса, али опет не треба ни бранити деци јер може имати и супротан ефекат. Можда треба покушати и са неким здравим слаткишима који нису толико слатки колико индустријски произведена храна“, препоручује нутриционисткиња Јована Живић.