Поремећаји у исхрани нису хир младих људи

Поремећаји у исхрани нису хир младих људи како се често може чути. Не пролазе сами од себе, већ и родитељи и оболели морају озбиљно да се позабаве тиме. Припадају и психијатријским поремећајима. Најчешћи су анорексија нервоза и булимија нервоза.

Како наводи психијатар, прим. др Марија Ђуровић, из Клиничко-болничког центра „Др Драгиша Мишовић“, анорексија и булимија, па и гојазност, су све чешћи проблеми и преваленца ових болести је растућа у последњих пар деценија.

„Проблем са овим болестима што се јављају првенствено код младе популације у раној, средњој и касној адолесценцији и што имају велики морталитет и морбидитет. И зато је јако важно да причамо о овим поремећима што више у стручним круговима и у медијима, јер медији могу да нам буду значајна и велика помоћ у превенцији поремећаја исхране и гојазности“, наглашава др Ђуровић.

Када је у питању анорексија нервоза родитељи би требало да посумњају да нешто није у реду када примете да дете смањује оброке, избегава оброке под изговором да је јело у школи или код другарице, инсистира на здравој и органској храни или прелази на веганску исхрану и промени комплетно начин исхране у односу на породичну исхрану, објашњава докторка.

„Уколико уз све то постоји и претерана физичка активност, и губитак у телесној маси, на крају крајева и губитак менструалног циклуса, онда треба посумњати анорексију. Код булимије, уколико се примети да особа једе велике количине хране, а да не добија на телесној маси, јер оне после конзумирања велике количине хране насилно повраћају. Тако да особе са булимијом обично имају нормалну телесну масу, тако да је ту теже да се посумња на болест и оне дуго крију своју болест због осјећања кривице, стида и срамоте, зато што се јако стиде свог понашања преједања и насилног повраћања“, додаје др Ђурић.

Бројни фактори доводе до поремећаја у исхрани

Гојазност, с друге стране, не може да се сакрије, а постала је глобални проблем, и код млађе, и код старије популације. Али не постоји само један разлог који доводи до појаве поремећаја у исхрани, напомиње психијатар.

„На првом месту ту су генетски фактори, биолошки фактори, психолошки фактори. Када говоримо о психолошким факторима, мислимо на интерперсоналне факторе, нешто што је наслеђе, темперамент, карактер личности, структура личности и интерперсонални фактори ту мислимо на првенствено на однос између детета и мајке у најранијем периоду живота, а касније и током живота однос са вршњацима у породици и тако даље“, објашњава саговорница Ане Стаменковић.

Најважније је на време потражити стручну помоћ

Последњих година се повећава број пацијената који имају поремећај у исхрани и зато је једна од најважнијих порука симпозијума да је веома важно на време одреаговати и потражити стручну помоћ.

„Медицинска јавност се можда не бави довољно овим проблемом, али наш циљ је да кроз овај симпозијум и будуће симпозијуме, као и кроз штампање публикација на ову тему, алармирамо стручну јавност. Нестручна јавност, Инстаграм, друштвене мреже се много баве овим болестима, тако да је то велика опасност за оболеле особе, тако да ја желим на овај начин да апелујем да се код сумње поремећаја исхране и гојазности родитељи и оболели обавезно јаве лекару, психијатру, педијатру или интернисти“, поручује на крају гостовања у Дневнику, прим. др Марија Ђорђевић.