Шта би требало да знате ако сте кандидат за операцију катаракте

Офталмолозима је познато да многи пацијенти имају погрешне представе о катаракти и операцији. На пример, неки мисле да је катаракта израслина на површини ока.

Специјалисти највише воле катаракту да упореде са замагљеним огледалом у купатилу после купања. Виде се обриси, али не и детаљи. На исти начин, некада прозирно сочиво ока постаје замућено. Најчешћи узрок катаракте је старост.

О операцији

Приликом операције катаракте уклања се замућено сочиво ока и замењује се совим, прозирним сочивом како би пацијент повратио вид. Већина пацијената каже да је поступак безболан.

У питању је операција избора која се изводи амбулантно. Пацијенти су свесни и под локалном анестезијом, сличној оној која се користи за стоматолошке захвате.

Капи за утрнуће се затим наносе на површину ока, заједно са анестетиком унутар ока. Пацијенти са клаустрофобијом, или поремећајима кретања као што је Паркинсонова болест, углавном добијају општу анестезију.

Пре операције, пацијенти добијају капи за ширење зеница. Хирург прави мали рез, обично малим шиљастим скалпелом, између чистог и белог дела ока да би добио приступ капсули сочива, танкој мембрани која је по дебљини слична пластичној врећици за производе у продавници.

Ова капсула је окачена малим влакнима званим зонуле, која су распоређена попут опруга које каче трамполин за оквир. Хирург затим ствара мали отвор у капсули, назван капсулотомија, да би добио приступ катаракти. Катаракта се затим разбија на мање делове тако да се могу уклонити кроз мали рез.

Ово је слично малом чекићу, који разбија велико сочиво на мање комаде ради уклањања. То звучи застрашујуће, али је безболно. Ултразвук емулгује сочиво и снагу вакуума, а затим га аспирира из ока.

Утврђено је да операција катаракте потпомогнута ласером има сличне резултате као традиционална операција катаракте.

Компликације су ретке

Озбиљне компликације, као што су постоперативна инфекција, крварење у оку или постоперативно одвајање мрежњаче су ретке; јављају се у отприлике 1 од 1000 случајева. Али чак иу многим од ових ситуација, одговарајућ поступци могу да сачувају вид.

Капсуларне компликације заслужују додатну дискусију. Према неким студијама, јављају се у до два одсто случајева. Ако се током операције катаракте наиђе на рупу или сузу задње капсуле, прозирни гел у стакластом телу – задњој комори ока – може бити измештен у предњу очну комору.

Ако се то догоди, гел се мора уклонити у време операције катаракте. Ово ће смањити вероватноћу додатних постоперативних компликација, али они који имају процедуру, познату као витректомија, имају повећан ризик од додатних компликација, укључујући постоперативне инфекције и постоперативни оток.

После операције

Пацијенти обично иду кући одмах након процедуре. Већина хируршких центара захтева да пацијент има некога да га одвезе кући, више због анестезије, а не због операције. Пацијенти почињу да примењују постоперативне капи истог дана и морају да носе штитник за очи пре спавања неколико недеља након операције.

Пацијенти треба да одржавају очи чистима и избегавају излагање прашини и води. Требало би да покушају да се не сагињу и требало би да избегавају подизање тешког терета или напрезање током првих недељу дана након операције. Подизање или напрезање може изазвати пораст крвног притиска на лицу и оку. Познато као хороидално крварење, може довести до крварења у зиду ока и да угрози вид.

Ствари које узрокују само умерено повећање откуцаја срца, као што је ходање, су у реду. Рутински постоперативни прегледи се обично обављају дан након операције, око недељу дана након операције и око месец дана након операције.

Избор сочива

Пластична сочива која се користе за замену катаракте, или интраокуларног сочива, захтевају пажљиво одређивање величине за оптималне резултате и нијансирану дискусију између пацијента и хирурга.

Ране технологије интраокуларних сочива биле су монофокалне, а већина пацијената са овим сочивима одабрала је корекцију вида на даљину и користила наочаре за читање. Ово је и даље пожељан приступ за око 90 одсто пацијената који данас имају операцију катаракте.

Недавни напредак довео је до интраокуларних сочива која нуде мултифокалност – прилику да пацијент добро види на близину и на даљину, без наочара. Нека мултифокална сочива су чак и у трифокалној категорији, што укључује вид на даљину, близину и средњи вид, од којих је ово последње последњих година постало веома важно за коришћење рачунара и телефона.

Већина пацијената са овим мултифокалним сочивима напредне технологије је задовољна њима. Међутим, мали проценат пацијената са мултифокалним сочивима може бити толико узнемирен због поремећаја вида – нарочито ноћног одсјаја и ореола око извора светлости у мраку – да захтевају уклањање мултифокалног сочива како би га заменили стандардним интраокуларним сочивом. Ове размене су разумна опција за такве ситуације и нуде олакшање за већину погођених пацијената.

Одређивање ко је идеалан кандидат за мултифокално интраокуларно сочиво је област активног истраживања. Већина лекара не би препоручила таква сочива за пацијента оријентисаним на детаље. Такви пацијенти се често фокусирају на недостатке ових сочива упркос њиховим потенцијалним предностима.

Као и код многих технологија, интраокуларна сочива тренутне генерације напредне технологије су много боља од својих претходника. Будуће понуде ће вероватно понудити побољшани вид и мање нежељених ефеката од оних које су данас доступне.

Одлучивање о томе који тип сочива је најбољи за вас може бити компликовано. На срећу, осим у необичним околностима, као што је када се катаракта развије након трауме ока, ретко се жури са операцијом катаракте код одраслих.