Нуклеарна медицина – нова терапија за туморе који се хируршки не могу одстранити

Нова Пи-Ар-Ар-Ти терапија се већ примењује у другим центрима у Србији, напомиње др Марина Поповић Крнета, али ће се први пут примењивати на Институту за онкологију. Пацијенти који су са територије Београда ће лакше долазити до те терапије.

„То је трерапија која се примењује за ендокрине туморе који су добро или средње диферентовани. То је хетерогена група тумора која се може наћи у било ком органу. Најчешће, у око 70 одсто случајева ови тумори се нађу у гастроинтестиналном тракту“, рекла је специјалиста.

Додаје да је ово терапија за туморе који се хируршки не могу одстранити због одређених разлога или за туморе који су се већ проширили на друге делове тела.

Предност ове врсте терапије

„То је циљана терапија која погађа ћелије карцинома уз поштеду здравих ткива. То је највећи бенефит нуклеарно-медицинске терапије“, рекла је докторка.

Истиче да се терапија у нуклеарној медицини састоји из два дела. Принцип је да оно што видимо, то и лечимо. То је сврха персонализације терапије, јер не значи да пацијенти који имају исти тумор могу да буду кандидати за терапију.

Интервал давања терапије

„Ниједан радиоизотоп се не производи у Србији, сви се увозе. У Винчи се повезују са различитим молекулима, у зависности од терапије. Постоје четири циклуса терапије који се дају у размаку од два месеца. Идеја је да се прво дају два циклуса, па се онда ради евалуација болести. Ако је пацијент одлично одреаговао, наставља се са још два циклуса. Ове терапије су доста комфорне за пацијента, а то утиче на квалитет живота пацијента“, рекла је докторка.

Како се заштитити од зрачења приликом терапија

„Ми користимо зрачења, јер је нуклеарна медицина системска радиотерапија и зрачење путује кроз цело тело. Пацијента морамо да изолујемо, не због штетности за пацијента, већ због заштите околине. Пацијент остаје у болници док ниво зрачења не дође у реалне вредности“, истакла је докторка.

Додаје да се на Институту за онкологију користе терапије за лечење диферентованих карцинома штитасте жлезде, терапије радиоактивним јодом, а кренуће се и са терапијом неуроендокриних тумора. Користе се и терапије за неуробластоме, који се углавном јављају код деце.

"Будућност нуклеарне медицине је коришћење радио изотопа у лечењу карцинома простате, што ће ускоро доћи и код нас. Мислим да ће то бити и највећи помак нуклеарне медицине, јер је карцином простате један од најчешћих карцинома у свету и код нас“, рекла је докторка Марина Поповић Крнета, специјалиста нуклеарне медицине.