Пролеће у фебруару не прија ни здравима ни болеснима

Како наглашава др Ивана Стефановић, Градски завод за хитну медицинску помоћ имао је доста посла у дневној, али и у ноћним сменама што нису очекивали. Број позива се увећао за скоро 500 што је много више од просека, али како се лепо време наставља, изгледа да се све боље прилагођавамо, па се та бројка полако смањује.

„Ове временске прилике утичу на све. Они који су здрави, осетиће да им се више спава, да су уморни, троми, оно што би ми назвали синдром пролећног умора, јер ово су заиста пролећне температуре када им време није. То је нормална адаптација на топло време и немојте да се тога плашите“, напомиње докторка.

Оно где највише грешимо јест, додаје докторка, то што због ове успаваности и тромости пијемо више кафе, а пошто је кафа диуретик, упадамо у зачарани круг. Боље је пити више течности и покушати да уживамо у овом времену.

Последњих пет дана највише су се јављали пацијенти са кардиоваскуларним болестима.

„Зову због хипертензије, јер њихови крвни судови нису више тако еластични да могу брзо да се прилагоде променама температуре. Ноћи су ипак биле хладније, сад се некако, чини ми се, усталило, али у сваком случају зову због високог притиска“, каже др Стефановић.

Овим пацијентима се саветује да редовно пију терапију, поштују савете лекара, да не оптерећују срце више него што је потребно и да буду умерени у јелу.

Претходних дана и млади су се жалили на неке аритмије или повишен притисак, зато како каже гошћа најбоље би било да крену са редовним систематским прегледима.

„Не желимо да са 30 година прва манифестација хипертензије буде можда неко мождано крварење или инфаркт миокарда“,  истиче докторка.

Удружене претње по здравље

Чињеница је такође да нам се у овом тренутку све помешало. Имамо три вируса грипа чији је пик у фебруару, корона и даље постоји, респираторни синцицијални вирус, а додатно се умешало и цветање дрвећа, тако да алергије провоцирају нападе тешке астме.

„Просто такво је време, морамо се прилагодити. Ако већ знате да реагујете на нешто, будите мало умеренији. Асматичари нека смање унос угљених хидрата јер они оптерећују респираторне органе, јер се ослобађа много угљен диоксида. Тако да има много ствари које можемо сами да урадимо да себи олакшамо“, саветује докторка.

Такође, ових дана су многи неадекватно обучени и то је један од разлога зашто има доста колапса на улици, јер су заправо претопљени.

„Наш организам има капацитете за прилагођавање. Срце ће се свакако прилагодити. Од нашег понашања зависи да ли ће то бити лакше или теже. Нема неког паметног савета сем да избјегавате све врсте напора јер све то додатно оптерећује срце“, каже на крају др Ивана Стефановић из Градског завода за хитну медицинску помоћ.