Доктор Радосављевић: Скрининг рака плућа пред вратима

Уочи Националног дана борбе против дуванског дима, о карциному плућа за Јутарњи програм говорио је др Даворин Радосављевић, директор Клинике за медикалну онкологију Института за онкологију и радиологију Србије.

Истакао је да међу оболелима има највише пушача, али су пацијенти и непушачи.

„Форма рака плућа која је у порасту јесте ситноћелијски карцином плућа. Он је везан искључиво за пушачке навике. Такође сквамоцелуларни карцином који је код нас још у једном не тако малом броју присутан је готово искључиво пушачки канцер. Могао бих да кажем да бар две трећине или четири петине пацијената припада пушачима“, истакао је др Радосављевић.

Поставља се питање да ли се повећава број пацијената у поређењу са претходним годинама. Једно време су то били примарно мушкарци и то старији.

„Карцином плућа јесте болест старије доби ако узмемо старију доб по неким старим критеријумима. Значи, шеста-седма деценија јесте нешто. То је онај пушачки стаж од 30-40 година који је врло опасан и врло значајан. Али ми виђамо разноврсну слику, од јако младих до јако старих пацијената“, истакао је доктор.

Ипак, како је додао, има данас пацијената и у осамдесетим годинама, али доминирају шеста и седма деценија. И даље мушкарци више оболевају, али се тај однос мења. Говорио је и о годишту најмлађих пацијената.

„Испод 30, мислим 26-27 година. Стално говоримо о једној ствари са опрезом. Карцином плућа, као и многи други малигни тумори, јесте подмукла болест. Упозоравамо оне које могу бити у повећаном ризику. Пушачи врло добро могу да примете промену као што су малаксалост, већи замор при напорима, упоран кашаљ који не престаје, појаву сукрвице или свеже крви у испљувку. Оно што бисмо јако волели је да се скрати тај период чекања, док се пацијент не одлучи да дође код доктора, јер је то по неким ранијим истраживањима било чак шест или седам месеци“, јасан је доктор.

Истиче да би волео да се одлазак лекару убрза, симптоми морају одвести пацијента код лекара. Рутински рендген плућа, који је најједноставнији али и најмање прецизан, може свакако да помогне. Дијагностика је туморска сенка, од које се почиње, или сумњива туморска сенка, на основу које онда почиње даљи процес успостављања дијагнозе.

А питање је у којем стадијуму пацијенти долазе на лечење.

„Светске статистике кажу да се оперише само 20–25 одсто пацијената. То је ситуација и у нашој земљи. Биологија тумора је таква да за сада, ако цео свет с тим не може да се избори, па не можемо ни ми да повећамо број оних који ће се оперисати. Али то има везе и са раним откривањем, што је такође велика тема. Али ми бисмо волели да виђамо мањи број јако великих тумора“, наглашава др Радосављевић.

А на конзилијуму виђају туморе, огромне туморе, као и пацијенте који су до те мере у лошем општем стању због дуготрајног развоја болести да и нису за онколошко лечење.

Говорио је и о прогнозама када се добије дијагноза рака плућа у поређењу са претходним годинама:

„Много је та прогноза побољшања у најодмаклијим стадијумима болести, за што је потребно да пацијент буде у добром општем стању и са применом нових модалитета лечења, то је молекуларно циљана и имунолошка терапија.“

На новој листи лекова су и лекови за рак плућа. Многи се питају ко ће добити најсавременију терапију и шта она мења код пацијента.

„Имамо искуство са имунотерапијом, а сада се знатно проширује. Практично ће бити двоструко већи број пацијената с карциномом плућа који ће је добити. То су пацијенти са неситноћелијским карциномом плућа који имају те маркере за имунотерапију, али се сада јако шири дијапазон позитивности тог маркера који ће омогућити ту терапију. То значи још сигурно, ако је до сада било око 500, још можда 500 пацијената годишње само за имунотерапију. Друго, улази имунолошка терапија у другу линију, тако да они пацијенти који не могу да приме у првој линији добиће имунотерапију у другој линији”, тврди доктор.

Каже да терапија молекуларно циљана улази у заштитно лечење после операције за пацијенте који опет имају маркер који то омогућава. Наука је много отишла, што је онда пратила и струка окренута плућима. И листа лекова то данас јако добро прати. Али шта нова терапија мења код пацијента?

„Мења биологију тумора у смислу да спречава даљу прогресију болести. И пацијенти у одмаклом стадијуму болести могу данас да живе. И ми имамо те пацијенте који неколико година примају једну терапију или једну таблету дневно или једну инфузију на три недеље. И то су године у питању.“

Доктор је говорио и како да се изборимо са раком. „Европа је донела програме нових скрининга, значи узела постојећа три. За рак дојке, грлића и дебелог црева. И рак плућа је сада ушао у европске скрининге. Ми имамо искуство из Хрватске које посматрамо. Тамо лекари, изабрани лекари, воде тај програм селектујући пацијенте за нискодозне скенере. Радиолози их описују. И то је шанса да се открију јако мали тумори. Закон ће пратити оно о чему се сви договоримо, али мислим да је скрининг рака плућа пред вратима“, нагласио је на крају др Даворин Радосављевић, директор Клинике клинике за медикалну онкологију, Института за онкологију и радиологију Србије.