Мала деца која проводе сате испред екрана имају проблем са процесуирањем надражаја

Док умерено гледање садржаја може бити безопасна забава или чак имати и позитиван образовни ефекат, привлачна моћ шареног екрана врло лако може одвести до претеривања и одвратити децу од физичке активности, спречити развој маште и критичких способности.

Према новој студији, време које мала деца проводе испред екрана такође може да се повеже са ризиком од развоја атипичног процесуирања сензорних надражаја.

Деца млађа од две године која проводе више времена испред екрана имају веће шансе да развију ове атипичне поремећаје понашања пре своје треће године, а вероватноћа за такав исход је изгледа директно повезана са количином времена проведеном испред екрана.

Поремећаји понашања укључују тражење или избегавање надражаја – када дете тражи све интензивнију стимулацију својих чула или, супротно, покушава да је избегава. Такође, може да развије и слабију осетљивост и спорије реакције на аудио-визуелне стимулације.

У студији су коришћени подаци Националног истраживања деце које је спровело америчко министарство здравља. Иако је истраживање прекинуто 2014. године, до тада су већ прикупљени кредибилни подаци од око 5.000 деце.

Између осталог, праћена је изложеност екранима беба и деце у узрасту од 12, 18 и 24 месеца, чији су родитељи или старатељи такође дали још додатних информација.

За дванаестомесечне бебе, било каква изложеност екранима – у поређењу са онима које уопште нису изложене – могла би више него двоструко (за 105%) повећати шансе за каснији развој поремећаја понашања.

За децу од 18 месеци, сваки додатни сат испред екрана у дневном просеку повезан је са 23 одсто већом шансом за развој повећане или смањене осетљивости на сензације.

Код двогодишњака, сваки додатни сат дневно повезан је са 20 одсто већом шансом за развој неког вида осетљивости на надржаје.