Све више младих пати од болова у леђима, шта можемо да учинимо

Због бола у леђима, лечење и мировање трају од једне до 12 недеља, а некада и дуже. Некада је потребно и хируршко лечење.

„И код нас и у свету, први разлог одсуства са посла је бол у леђима. У прилог томе говори чињеница да тренутно, десет посто светског становништва има проблем са болом у леђима, то је негде 600 милиона људи. Вероватноћа је да ће свака трећа особа током живота сигурно имати неку епизоду бола у доњем делу леђа“, рекао је др Славиша Загорац, спинални хирург и специјалиста ортопедије са трауматологијом на УКЦС.

Каже да ова врста болова углавном погађа радно активно становништво што се одражава на животно и радно функционисање. Узроци бола у леђима су многобројни. Међу њима су недовољна физичка активност, стрес, гојазност...

„Деведесет посто узрока бола у доњем делу леђа су такозвани механички узроци, и они се у највећем броју случајева могу лечити успешно, неоперативно, значи конзервативно, лековима и физикалним терапијама“, каже др Заговрац и додаје да ипак постоје стања која захтевају хируршко лечење, као што су повреде, тумори и инфекције.

У амбулантама је приметан све већи број младих пацијената.

„То су, такорећи деца, адолесценти, поготово ако се ради о деци која су изложена неком професионалном спорту. Врло често, они одсуствују са спорта, и из школе због бола у леђима и врло често, тај бол у леђима је такав да захтева мало дуже лечење, што наравно, негативно утиче на расположење те деце, тако да имамо доста озбиљан проблем“, објаснио је гост Дневника.

Бележи се тренд повећања операција, захваљујући савременој дијагностици и савременим имплантима, индикације су све шире, и људи све чешће и лакше прихватају оперативно лечење, као начин брзог опоравка.

„Некада је код већине људи помисао на спиналну хирургију одузетост после операције. То јесте тако било, али некада давно, сада више није тако. Сада је то једна поуздана хирургија која има компликације као и свака друга хирургија“, истакао је гост РТС-а.

Додаје да је минимално инванзивна хирургија нешто што треба форсирати кад год је то могуће. Она подразумева мања оштећења ткива, мањи губитак крви, бржи опоравак, мање лекова и бржи отпуст из болнице.

„Међутим, класична хирургија је нешто што је незаобилазно у неким стањима, пре свега код повреда кичменог стуба и нестабилности са повредама килмене мождине, код тумора, метастаза, инфекција, великих деформитета, ту је класична хирургија и даље златни стандард. Наравно, ако причамо о болу у доњем делу леђа, најчешће је дискус почетак свега, и увек се даје све од себе да прође без операције, али постоје протоколи по коме се каже да ако после шест недеља интензивних физикалних терапија не дође до побољшања, пацијенту треба понудити хируршко лечење“, објаснио је др Загорац.

Две основне групе пацијента

Говорећи о проблемима са кичменим стубом, др Загорац је издвојио две старосне групе. У прву спадају млади људи од 18 до 35 година, који најчешће повређују кићму у саобраћајним несрећама, а друга група је старија популација, која такође често повређује кичмени стуб, најчешће падом, и углавном се повреди, како доктор наводи, вратни део кичме.

Доктор Загорац је говорио и о учешћу на међународним стручним скуповима. Наводи да колеге из САД имају исте дилеме као и домаће колеге.

„Они можда имају доступнију технологију, у смислу роботике и навигације, али то није кључно у лечењу пацијента. Резултати нашег лечења, не само КЦС, ту је Бањица, ВМА, други клинички центри у Србији, ја сам сигуран да можемо парирати“, изјавио је др Загорац.

Наводи да су конгреси прилика за упознавање индустрије у ортопедији: „Могу да кажем да све што се појави у свету, ми то тражимо и ми то добијемо, а у Клиничком центру су услови такви да заиста можемо да уживамо, и да дамо пацијенту најбољу могућу негу“.