Стручњаци објашњавају зашто морамо да престанемо да лечимо бол у леђима опиоидним аналгетицима

Преписивање опиоидних аналгетика (као што су Тродон, Морадол, Валорон, Ситрадрон...) за бол у доњем делу леђа и врату такође може проузроковати штету у распону од уобичајених нежељених ефеката – као што су мучнина, затвор и вртоглавица – до злоупотребе, зависности, тровања и смрти.

Налази истраживача показују да ову врсту аналгетика не треба препоручивати за акутне болове у леђима и врату.

Плацебо ефекат

Научници су насумично одабрали 347 људи са акутним болом у доњем делу леђа и болом у врату и дали им аналгетик (оксикодон плус налоксон) или плацебо (таблету која је изгледала исто, али није имала активне састојке).

Учесници истраживања су узимали аналгетик или плацебо највише шест недеља.

Испитаници обе групе су такође добили савете лекара како да се врате нормалним активностима и кадо да се одмарају, а њихово стање је праћено наредних годину дана. 

Шта су показали резултати

Након шест недеља лечења, узимање аналгетика није довело до значајнијег ублажавања бола у поређењу са плацебом.

Нити су показали било какву корист за друге проблеме, као што су физичка функција, квалитет живота, време опоравка или изостанак са посла.

Више људи у групи леченој аналгетицима је пак искусило је мучнину, затвор и вртоглавицу него они у плацебо групи.

Анализа резултата после годину дана нагласила је потенцијалну дугорочну штету аналгетика чак и уз краткорочну употребу. У поређењу са групом која је примала плацебо, људи у групи која је добијала аналгетика су осетили нешто јачи бол и пријавили већи ризик од злоупотребе (проблем са концентрацијом, расположењем или понашањем, или коришћењем аналгетика другачије од начина на који су лекови били прописани).

Шта значе ови резултати

Последњих година, међународне смернице за третирање бола у доњем делу леђа помериле су фокус са лечења аналгетициа на лечење без било каквих медикамената због доказаних ограничених предности оваквог лечења и забринутости за штету изазвану њиховом употребом.

За акутни бол у доњем делу леђа, смернице препоручују едукацију пацијената и савете, и ако је потребно, лекове против болова као што је ибупрофен. Опиоидни аналгетици се препоручују само када други третмани нису функционисали или нису прикладни.

Смернице за бол у врату на сличан начин обесхрабрују употребу опиоида.

Промена је могућа

Сложени проблеми као што је употреба опиоида захтевају паметна решења, а друга студија коју су истраживачи недавно спровели пружа убедљиве показатеље да се преписивање опоида може успешно смањити.

Студија је укључивала четири болничка хитна одељења, 269 клиничара и 4.625 пацијената са болом у доњем делу леђа. Интервенција се састојала од:

• едукације клиничара о управљању болом у доњем делу леђа заснованом на доказима
• едукација пацијената користећи постере и материјале за истицање користи и штете од опиоида
• обезбеђивање топлотних пакета и антиинфламаторних лекова против болова као алтернативних третмана за ублажавање болова
• брзо праћење упућивања у амбуланте како би се избегле дуге листе чекања
• анализа и повратне информације клиничарима о стопи прописивања опиоида.

Ова интервенција смањила је прописивање ове врсте лекова са 63% на 51 одсто случајева болова у доњем делу леђа. Смањење њихове употребе је трајало 30 месеци.

Кључ за овај успешан приступ је то што је са клиничарима рађено на развоју одговарајућих третмана за ублажавање болова без опиоида који су били изводљиви у њиховом окружењу.

Ако пацијенти са болом у доњем делу леђа или болом у врату користе опоидне аналгетике, посебно у већим дозама током дужег временског периода, важно је да потраже савет од свог лекара или фармацеута пре него што престану да узимају ове лекове како би избегли нежељене ефекте када се нагло прекине са употребом.