Анеуризма трбушне аорте – како искључити „темпирану бомбу у стомаку"

„Свако ко је дошао на преглед, њему је, да кажем, саопштено колика је пречника његова аорта. Уколико аорта била нормална, таквим особама, тим особама смо саветовали следећи преглед за десет година. Уколико аорта била мало проширена, њима смо саветовали прекид пушења, оптимизацију свог здравља, напросто смањење телесне масе, физичку активност и тако даље. Уколико је аорта била мало више проширена, саветовали смо мало чешће праћење, а тек ако је аорта била баш проширена за операцију, њима смо саветовали и упутили их у надлежне болнице где се оперишу анеуризме трбушне аорте”, рекао је др Игор Кончар.

Од априла до данас један број пацијената јесте оперисан, и то није велики број, зато што је поента скрининга да се открију мање анеуризме које захтевају праћење, да би им се успорио раст и да би се избегла операција, или одложила. Ипак, 350 живота је промењено после операције.

„Постоји једна дилема – да ли неко жели да зна да има анеуризму или не жели. Постоје истраживања која су се само тиме бавила – колико је сцкрининг добар, а колико је штетан, и тиме, да ли неком је квалитет живота бољи ако зна да има анеуризму и ако не зна. И у земљама где се скрининг спроводи већ више од 20 година показали су да су пацијенти задовољни што им је анеуризма откривена, и што су од момента открића можда и 10 година долазили сваке године на контролу, сваке године, или сваке друге године на контролни преглед. Постигли су да мисле о свом здрављу, да су мањи фактори ризика, да знају да то имају, и да напросто побољшају своје здравље”, додао је доктор.

Нагласио је да је важна подигнута свест о oзбиљности ове болести и о њеном релативно лаком откривању.

Пушење као један од фактора ризика

Осам хиљада грађана је имало преглед у неколико градова широм Србије и у Београду. Скоро 50 медицинских радника учествовало је у тим прегледима.

„У првој фази пројекта смо практично ми из терцијарног центра радили ове прегледе, а у овој другој фази су колеге из регионалних болница радили те прегледе и њихови тимови, што је показало у ствари прво њихово интересовање, ентузијазам да то раде, а друго показали смо да је то могуће. То је оно што је суштина. Није мали број откривених анеуризми. Знамо да смо позивали мушкарце и жене старије од 50 година који имају више година, вишедеценијски пушачки стаж и управо јесте пушење један од највећих фактора ризика за настанак овог проблема”, упозорио је др Кончар.

Подаци са прегледа се анализирају и очекује се да буду објављени у водећим европским стручним часописима.

„Морам да кажем да смо ми први у региону који смо уопште урадили такву анализу и истраживање и једну овакву акцију тако великог броја прегледаних грађана. Показали смо да напросто и особе млађе од 65 година код нас, мушкарци посебно, имају скоро 4 одсто учествовања у анеуризматској болести, што је доста велики проценат. И између осталог због тога што већина наше популације су пушачи. Верујемо да је пушање, али мислим да тек ово је не само добро за уопште здравље и за властно стање популације, већ је ово једна тема за истраживање. Напросто ми нисмо сигурни зашто је то баш тако, да ли је само пушање, да ли постоје генетске основе, да ли је стрес, да ли други фактори околине, загађење, све оно што смо преживели у претходних 20 година”, каже гост Дневника.

„Највећи број руптурираних анеуризми смо код нас у Клиничком центру на клиници за васкуларну хирургију смо имали управо ове године, што није само показатељ можда већег броја, него напросто – и лекари можда раније препознају, лакше препознају, брже ти пацијенти стигну до нас, можда и то разлог зашто ми имамо више оних који су до нас дошли. Чињеница је да је то тако и имамо пуно пацијената који долазе са откривеним анеуризмама, који имају већ дуги низ година, које су много велике, које су тешке за операцију, то су онда често особе које имају пратеће болести па онда дођу, имају неки малигнитет или неку коронарну болест, болест срца која исто није решена, онда ми морамо да решавамо два проблема у исто време што није лако”, рекао је др Кончар.

Не игноришите јак бол

Објашњава да су, када је анеуризма у питању, симптоми обично врло препознатљиви, и да је на првом месту екстремно јак бол, због чега „никако не треба седети код куће и чекати да прође“.

„Сви ти пацијенти се одмах јаве свом лекару, неки колабирају, неки изгубе свест и тако даље. Оно што је важно кад се таква операција ради, онај ко дође до болнице, преживљавање код нас који смо, да кажемо, референтни васкуларни центар са великим искуством, преживљавање је негде око 30 одсто, смртност је око 35 проценсата, што је заиста велика смртност. Уколико се ради на време, планирано, смртност код нас је мање од једног процента. И није питање само смртности, него питање уопште и организације, питање и трошкова, је ли таква једна операција која се ради код неког ко има руптуриран анеуризму, код таквог пацијента се потроши велики број крви, значи ту је проблем и трансфузије, проблем и организације, антибиотика, постоперативних компликација, боравка у интензивној нези, пуно има проблема код таквих пацијената”, објаснио је доктор Кончар.

Гост Дневника РТС-а је говорио и о плановима у области васкуларне хирургије.

„Установе у Србији које се баве васкуларном хирургијом, интензивно сарађују, ми анализирамо наше резултате, број операција, сложеност пацијената итд. И оно што ми видимо као још један велики проблем јесте проценат ампутација екстремитета у Србији, који је већи него у другим земљама и најчешће узрок периферне оклузивне болести, то је зачепљење крвних судова у стомаку и доњим екстремитетима. Планирамо да даље радимо, да евентуално покренемо неку сличну акцију раног откривања ове болести”, закључује др Игор Кончар, васкуларни хирург Клиничког центра Србије и координатор скриниг програма.