Хипохондри стално брину о здрављу, али живе краће

Хипохондрија се може дефинисати као поремећај, а у медицинским круговима је прецизније ословљавају као здравствена анксиозност. Карактерише је неутемељено веровање да је озбиљно здравствено обољење присутно.

Може бити испољено честим посетама доктору или, потпуно обратно, избегавање лекара због страха да би стварна и потенцијално смртоносна болест могла да буде дијагностикована.

Шведски стручњаци пратили су током две деценије 42.000 људи, од којих око хиљаду са здравственом анксиозношћу. Током тога периода, код људи са поремећајем примећено је да живе краће и то у просеку око пет година.

Примећен је повећан ризик и од природне и од неприродне смрти. Резултати студије су навели стручњаке на закључак да људима са здравственом анксиозношћу заиста нешто фали.

Што се природних узрока смрти, они који пате од здравствене анксиозности имали су повећану смртност од кадриоваскуларних и респираторних болести. Занимљиво је да није забележена већа инциденца обољевања од канцера, што је чудно јер је међу овом популацијом страх од канцера посебно велика.

Главни узрок неприродних смрти било је самоубиство – чак четири пута чешће него код остале популације.

Како објаснити налазе?

Познато је да је здравствена анксиозност снажно повезана са психијатријским поремећајима, који повећавају ризик од самоубиства.

Уколико се у обзир узме и чињеница да се хипохондри често осећају стигматизованим и одбаченим, то може допринети анксиозности и депресији које могу довести до самоубиства.

Повећани ризик од природних узрока је мало тежи за објаснити. Алкохол, пушење и коришћење наркотика су чешћи код анксиозних људи и оних са психијатријским поремећајима. Такви пороци могу значајно да утичу на дужину живота.

Здравствена анксиозност је чешћа код људи који су имали члана породице са озбиљном болешћу. Пошто многе озбиљне и фаталне болести имају генетску компоненту – могуће је и да ту леже неки узроци за вишу смртност – животни век скраћен је због „фаличних“ гена.

Ипак, шведски научници кажу да, упркос свему, доктори треба да буду на опрезу за скривене стварне здравствене проблеме пацијената и саслушају их са великом пажњом. Људи са здравственом анксиозношћу могу и заиста да буду болесни, а априори одбацивање њихових страхова може такође да буде веома штетно.