Уз правилну терапију, са астмом се може квалитетно живети

Сезона је респираторних инфекција и пулмолози су спремни на повећан прилив пацијентата, напомиње др Михаило Стјепановић. Поред пацијената са хроничним болестима код којих долази до погоршања, велики је број и болесника са респираторним инфекцијама и пнеумонијама који често морају да буду хоспитализовани у Клиници за пулмологију. 

Астма је једна хронична и реверзибилна болест коју карактерише опструкција у дисајним путевима на дејство различитих фактора. Астма се дели на благу, умерену и тешку, а на Клиници се применом биолошке терапије лече они пацијенти који су у свим корацима лечења астме – инхалационом терапијом кортикостероидима, бронходилататорима, инхибиторима леукотриена, теофилинским препаратима – нису постигли контролу болести и имају више од два погоршања која су захтевала системску примену кортикостероида, морају да буду подвргнути биолошкој терапији, објашњава др Стјепановић.

„У Клиници за пулмологију постоји конзилијум који се састоји од најмање три пулмолога који доноси такву одлуку. Иначе, то су пацијенти млађе и средње животне доби, углавном пацијенти који имају бројне компликације лечења основне болести и који имају проблема са остеопорозом, са гојазношћу, са дијабетесом и бројне последице дуготрајног узимања кортикостероида, које некада траје и годинама“, напомиње гост Јутарњег програма.

Захваљујући биолошкој терапији ови пацијенти више на троше здравствене ресуре, не посећују лекара тако често, не интервенише служба хитне помоћи, не морају да буду хоспитализовани, не примају више кортикостероиде, већ примају једну инјекцију на месец или два дана и имају изузетно добар квалитет живота.

Узроци астме и њени симптоми

 Астма се јавља у свим животним добима, али симптом који никако не смемо да игноришемо, напомиње др Стјепановић, је сув надражајни кашаљ који траје дуже од три недеље.

„Кашаљ, свирање у грудима, отежано дисање, симптоми који пацијента буде ноћу. Пацијент каже да није могао да спава због наведених симптома. Ту врсту симптома треба испитати код пулмолога. Треба урадити испитивање плућне функције и урадити спирометрију која је основни златни стандард у постављању дијагнозе астме. Ради се још неке тестове као што је бронходилатација, бронхопровокацијски и остали“, објашњава саговорник Иване Божовић.

Дешава се и да пацијент у детињству имају симптоме астме, али да они касније нестану, мада, како каже др Стјепановић, у пулмологији важи правило „једном астма, заувек астма“. „Али треба бити опрезан и при појави симптома одмах се јавити пулмологу и поновно тестирати да ли пацијент има астму“, додаје доктор.

Лечење астме

Као и код неких других болести, највећи проблем код астме представља касна дијагностика јер се пацијенти не јављају на време лекару. Ипак, уз савремену терапију која постоји и у нашој земљи, астма се држи под контролом.

„Астматичари воле када уђу у мирне фазе да престану са узимањем терапије и да сами крену да експериментишу са лековима. Значи, молим вас, придржавајте се савета, никако не мењати лекове на своју руку и тако ће болест бити под контролом“, истиче др Михаило Стјепановић, директор Клинике за пулмологију УКЦС.