понедељак, 02.10.2023, 20:05 -> 20:54
Извор: РТС
Аутор: Тијана Тривић
Оскудан речник, неразговетан говор – све више „скролујемо“, а све мање слушамо и говоримо
Забележен је озбиљан пораст проблема у говору, али и у комуникацији младих. Узроци тога могу бити различити. Утицај виртуелног света не можемо занемарити, али свој говор можемо побољшати – радом и вежбом.
Највећи грчки говорник Демостен је у раној младости био мета подсмеха због проблема са муцањем, али је, захваљујући пријатељу глумцу, почео да вежба говор, да би већ са 18 година одбранио своју прву судску парницу.
Демостен је држао говоре олујним таласима како би их надјачао, говорио са каменчићима у устима... Упорношћу и вежбањем не само да је излечио муцање и усавршио дикцију, већ је ушао у историју као један од десет највећих говорника свих времена.
У односу на стару Грчку, савремене технике за усавршавање говора изгледају знатно другачије. Међутим, ми данас на сасвим нове начине користимо и оно што нам је природа подарила – свој говорни апарат.
„Код старијих говоримо о кашњењу и одступању од усвајања говорно-језичких вештина, док је код младих продубљен проблем. Причамо о оскуднијем речнику, о лошим социјалним вештинама, лошим комуникацијским вештинама, и у најширем смислу сниженим језичким капацитетима“, наводи дефектолог Ивана Драгичевић.
У просеку, шест до девет сати дневно млади проведу користећи мобилне телефоне. У том периоду је изузетно слабо ангажовање говорног апарата, што за последицу има значајно умањену способност вербалне комуникације.
Тако временом наше комуникацијске вештине бивају осиромашене, говор постаје неразговетан, а вокабулару додајемо углавном жаргонизме.
„Самим тим речник је оскудан, деца губе ‘један на један’ комуникацију коју имају са породицом и вршњацима зато што беже у виртуелни свет, а тај виртуелни свет им може донети само једносмерну комуникацију“, објашњава Драгичевићева.
„Визуелна пажња је по природи доминантнија, односно више информација добијамо путем визуелне пажње, чиме друштвеним мрежама и изложеношћу екранима та визуелна пажња заузима још већу доминацију у односу на слушну пажњу, која нам је јако битна за развијање комуникације и дијалога, као и усвајање језика“, истиче дефектолог Ивана Максимовић.
Правилан начин говора, поред социјалних интеракција, значајан је и за целокупно здравље говорног апарата. Његова неправилна употреба може довести до различитих врста повреда које је затим потребно третирати вокалним, респираторним, и разним другим видовима терапије.
„За глас је потребно да цео вокални апарат буде у функционалном стању и да буде здрав, што значи да је битан генератор гласа, а то су гласнице, активатор гласа – плућа, и резонатор гласа, то су усна дупља нос и синуси. Уколико дође до поремећаја на било ком овом нивоу може доћи до проблема са гласом и говором“, објашњава специјалисткиња оториноларингологије и субспецијалисткиња фонијатрије проф. др Сања Крејовић.
Лекар може да препоручи вокалну терапију, коју спроводе логопеди, или респираторну кинезитерапију коју обављају фонијатри.
„Уколико долази до прекомерне употреба гласа, неправилне употребе гласа или злоупотребе гласа, на гласницама могу настати промене у виду чворића на гласницама, тзв певачких чворића, па чак и хематома, односно повреде на гласницама“, каже проф. др Сања Крејовић.
Квалитет живота данас у великој мери зависи од свакодневних интеракција које остварујемо кроз комуникацију са другим људима. Из тог разлога не би требало занемаривати важност говора који, уз јаку вољу и жељу, могу да унапреде и старије особе.
Коментари