Пестициди у воћу и поврћу – колико их заправо има или нема, и ко то контролише
Овог лета из суседних држава стижу вести о тонама воћа и поврћа чији увоз забрањују јер проналазе недозвољене количине пестицида. Фитосанитарна инспекција Републике Српске је због тога забранила увоз скоро 19 тона шаргарепе из Египта. Забрањен је и увоз кромпира из Албаније у Федерацију.
Непрскано је само ако тако пише. Па ви верујте. Можда је непрскано чак и ако не пише ништа. Е баш је такво наше искуство са пијаце Блок 44. Свако прича своје, или не прича, само продаје. Превише је изгледа компликовано то око прскања воћа и поврћа, али смо ми покушали нешто да сазнамо. Од продаваца теже него од произвођача.
За неке, каренца је неколико дана, а за неке и цео месец. Шта кажу на пијаци:
„Јок! Ја да прскам, ја не производим, ја само купим човече. Шалим се! Све мора да се прска у данашње време. Нажалост али мора. Каренца треба само месец дана пре бербе што се каже да се испрска. Прска се углавном против буба и сад је против племењаче, има разлике у отровима. Сад је ево боранија, била врућина па киша, кренула да буђа и мора да прскаш и против тога".
„Само по потреби, када видимо да су неки инсекти напали онда се прска наравно, ако нека болест наиђе али то баш само по потреби, ништа превентивно. Инсектицидима се углавном прска за бубице које нападају поврће, лишће. Каренца је пар дана до недељу дана највише. Ми не доносимо прскано воће и поврће, сву каренцу испоштујемо и онда доносимо у продају, као нпр што би ми јели код куће исто тако и нашим потрошачима продајемо.
„Све то мора на неки начин да се прска, али се ништа не прска кад је време бербе. Не можете ви нешто да узгојите, није ништа без прскања. Зна се кад се прска и кад се поштује време каренце и тако".
„Прска се разним препаратима. А који су то препарати, е па не знам сад да вам ја тачно набројим који су. Стварно не знам".
Фитосанитарна инспекција контролише воће и поврће. О томе сведоче и продавци: „Овде дође санитарна инспекција, узме наш производе, насумично, изврше контролу и то је то. Нема проблема. Јер да није не би могли да радимо".
Учесталост контрола варира скоро као и каренца.
„Буду на 15, 20 дана до месец тако ту су. Е сад некад узму од мене, некад од овога, не могу они сад да узму са 300 тезги одједном, разумете", објашњава перодавац...
Разумемо. Код купаца исто шарено, свако има своју технику прања воћа и поврћа. Некима је довољна само вода, а другима треба више:
-„Мало ставимо соду бикарбону, да стоји и тако",
-„Ма нормално, у зеолиту понекад само",
-Ево видиш, купила сам кајсије. Мислим да је прскано"... ,
-„Ако је воће које се једе, онда мало у соди бикарбони. Оставим више у води оперем",
Није ваљда све тако црно. Ево лубенице су данас лепе, црвене.
А шта каже инспекција
Гост Београдске хронике, Ненад Милојевић, начелник фитосанитарне инспекције, рекао је да воће и поврће купује и на пијацама и у мегамаркетима.
„Свако ко неки производ ставља у промет, мора да обезбеди тај производ, да буде безбедан. Да ли се тај производ налази на пијаци, или се налази у неком мегамаркету, или у некој пиљарници, оно у сваком случају мора да испуњава услове за безбедност”, рекао је Милојевић.
Додаје да производе контролишу осим инспекције и сами произвођачи и прометници, између осталог, и у лабораторијама које су акредитоване.
Када је реч о воћу и поврћу из увоза, у земљу не улази ништа од робе, што није преконтролисано. То, међутим, не значи, да је увозна роба безбеднија од домаће.
„Све оно што се увози, не узима се у узорак 100 одсто, значи узима се један одређени број процента узорка који се контролише на безбедност, и на основу разних анализа ризика контролише се нешто више или нешто мање у зависности о ком се производ ради”, објаснио је.
Препун је интернет као и друштвене мреже малих произвођача, наводно органске хране коју доносе на личну адресу. Она је доста је скупља од оне које можемо да купимо и на пијаци и у мегамаркетима.
„Што се тиче органске хране, из искуства инспекције и узорака које смо и узимали органских производа, рецимо пример прошле године од 100% узетих узорака, сви су били исправни, значи ниједан није садржао повећани остатак пестицида. Што се тиче ове године, отприлике смо на том неком нивоу, значи имали смо негде преко 150 органски производ који смо узворовали и сви су одговарали, испуњавали услове да су у сладу са процедурама”, рекао је гост Хронике и указао на важност лиценце код произвођача органских производа.
Говорећи о томе да ли има воћа и поврћа које треба избегавати, Милојевић каже да то може да зависи од врсте и дужине вегетације: „Било је раније да су јагоде воће које може имати мало више остатака пестицида, али анализе које смо ми радили, и на основу узорака које смо узимали, је утврђено да тај проценат неусаглашених производа, да тако кажем, да износе негде од два до три посто, што углавном се односи за сво воће и поврће”.
Коментаришући потом јабуке, наводи да се то воће третира можда 20 до 25 пута у току године у зависности од временских услова. Вегетација им траје до краја августа и зато се доста третира.
„Сви препарати који се користе, они имају одређене каренце, односно начин упутребе и упутство како се користе. Битно је само да произвођачи који користе препарате, поготово када причамо за јабуку, `ајде да кажемо и за јагоду, морају да се придржавају строго каренци, односно упутства за правилну упутребу“, наглашава, и додаје да сви произвођачи морају да воде евиденцију упутребе средстава за заштиту биља. Из те евиденције зато може да се тачно утврди које су препарате и када користили, да ли су испоштовали каренцу...
И салата и купус су чест предмет дебата о остацима пестицида. Саговорник за РТС каже да је у питању поврће које углавном долази из пластеничке производње где је мања употреба пестицида – него кад се ради на отвореном: „Што се тиче самих салата, имали смо негде око 150 узорака, само један узорак није одговарајући што се тиче остатака пестицида”.
Милојевић такође каже, да слободно можемо да бирамо оно што нам се чини најлепше на тезги, коментаришући то да када одемо на пијацу, волимо да бирамо најлепше комаде, са најлепшим бојама, без тачкица...
Коментари