Пробиотици, савезници здравог стомака код куће и на путу

Проблем путних дијареја је изузетно велики. Пре ере ковида, сматрало се да око 70 одсто здравствених проблема које имамо током путовања одлази управо на путне дијареје, што је око 20 милиона људи годишње са овим здравственим проблемом.

Узрочници путне дијареје су другачији микроорганизми. „Долазите у нову средину, наше бактерије које имамо овде нису исте као бактерије на неким далеким дестинацијама. Ако неко путује у Азију, Африку, где је ипак другачија контрола и воде и хране, изложен је великом ризику да добије путни пролив“, каже професор др Дино Тарабар, специјалиста интерне медицине, гастроентеролог и онколог.

Пре поласка у ризичне крајеве можемо припремити организам за потенцијалне изазове.

„Некад препоручујемо, поготово ако неко, на пример, иде на неки врло битан спортски сусрет или ако Филхармонија свира, где не смете да изостанете, чак и антибиотску профилаксу. То је ретко, али се дешава. У неке мање ризичне крајеве кад идемо, треба да понесемо свакако пробиотике, треба понети лоперамид“, наводи др Тарабар.

Вечита дилема је да ли треба узимати пробиотике пре одласка на пут и када почети.

„Није лоше дан-два пред пут пити и онда током целог пута, јер се често дешава да већ трећи дан кад дођете на неку дестинацију, почињу потенцијални проблеми. Ви замишљате атрактивне плаже и романтичне заласке сунца, а онда почну проливи, болови у трбуху, повраћање, температура“, објашњава др Тарабар додајући да стомачни проблеми неретко одузму два-три дана одмора што потпуно може да поквари планове.

Реакција може некада бити блага, али стомачни проблеми могу вас држати у соби и већи део одмора.

Пробиотици да, али не било који

Нити све цревне инфекције изазивају исте тешкоће организму нити су сви пробиотици исти.

Др Тарабар истиче да је код ешерихије, салмонеле, шигеле, кампилобактера неопходно јако „обезбеђење“, то јест јаки пробиотици који ће се изборити с тим инфекцијама.

„У 90 одсто случајева то су бактеријске инфекције. И зато некад треба и антибиотике да понесемо. И ту правимо разлику. Ако идете на наше море, то би били азитромицин, лоперамид, рифаксимин и пробиотици из те групе, углавном лактобацилус, кацеус, ацидофилус, плантарум“, истакао је гост Јутарњег програма.

У питању су јаки пробиотици који могу да се изборе са ешерихијом, са салмонелом, али, како др Тарабар наглашава, није само то довољно.

„Апсолутно хигијена и савет да у таквим ситуацијама не узимате локалну воду, па чак ни лед који добијете у ресторану. Да увек имате флаширане воде, да обавезно перете руке, да не једете воће које ћете да оперете тамо, већ воће попут банана, где можете да огулите кору и на тај начин смањујете контакт са бактеријама“, каже др Тарабар.

Пробиотике не треба узимати стално

Током летњих дана велика је понуда, пијаце су преплављене воћем и поврћем, али често нам се чини да је оно прскано различитим средствима и да би можда требало да се заштитимо некако.

Треба ли у том случају превентивно пити пробиотике и пре летње сезоне и током лета?

„Неке популације, да, људи који су можда склони, имали су претходно такве инфекције. Генерално не препоручујемо свима да превентивно узимају пробиотике. То није неопходно. Али у таквим ситуацијама, ако постоји повећан ризик од инфекције, да, није лоше узимати, за путовање обавезно“, указује др Тарабар.

Довољна је једна капсула сваког дана током путовања или током периода конзумирања одређене хране или воде несигурног порекла.