Свако дете треба да понесе здраву ужину - 13 одсто школараца је гојазно
Гојазност поприма размере епидемије. Само за две деценије стопа гојазности у Европи повећана је три пута. У Србији је свака пета особа гојазна, свака трећа на прагу да то постане. Гојазност није само вишак килограма и естетски проблем, већ главни фактор ризика за многе болести - од дијабетеса до карцинома, упозоравају лекари.
Брз темпо живота, брза храна, више седења недовољно физичке активности. Такав стил живота води у гојазност, у болест. На том путу је и све више деце.
„Оно што смо приметили као проблем то је да нема куване хране, деца слабо једу ту кувану храну код куће. Свако може да понесе неку здраву ужину, свако може да попије воду, да се избаце неки слаткиши. Нашој деци су највећи проблем да се избаце слаткиши, да се убаци нешто што је здраво", каже Дубравка Тодоровић, наставница естетске неге у Медицинској школи „Надежда Петровић".
Чак 13 одсто школараца је гојазно. До 2035. биће их и знатно више.
„Јако је тешко променити систем, и пекаре где се налазе, и шта ће се продавати, све је везано једно са другим. Нама треба масовност, да се што више школа укључи, да се што више родитеља укључи, да подржи ту здраву исхрану, а није толико тешко", додала је.
А када се пропусти шанса у раном узрасту, касније су последице много озбиљније.
„Гојазна деца и адолесценти најчешће остају гојазни и у одраслом животном добу што носи различите здравствене проблеме и последице, оптерећење различитим болестима као што су дијабетес, кардиоваскуларне болести, болести коштаномишићног система али не мање занемарљиво и различите психолоске последице, стигматизацију, депресију и слично, рекла је Јелена Гудељ Ракић, научни сарадник, начелница Центра за промоцију здравља Института за јавно здравље „Батут".
О килажи обично размишљамо када нам гардероба постане тесна. Да ли смо прешли критичну границу, показује индекс телесне масе.
„Нормалан распон је од 20 и 25 Преко 25 је почиње, хајде да кажемо прекомерна телесна тезина. Већ преко 30 можемо да дефинисемо као гојазност. Преко 35, тај индекс телесне масе је већ рецимо индикација за хируршко лечење гојазности", објаснио је доцент др Огњен Скробић, са Клинике за дигестивну хирургију КЦ Србије.
Свако може да смрша, поручује, уз снагу воље и стручну помоћ.
„Почиње се са дијетама уз, наравно физичку активност, и апсолутно неопходну подршку психијатара и психолога, дакле бихевиоралне терапије. Постоји и врло ефикасна фармакотерапија данас на тржисту, дакле лекови који апсолутно треба да се ординирају од стране лекара који је стручан и обуцен а хирургија остаје на крају", додао је др Скробић.
Са интернет-дијетама, које обећавају брз губитак килаже у кратком року, треба бити опрезан, поручује. Могу озбиљно да угрозе здравље, а по правилу, изгубљени килограми се враћају.
Коментари