Две трећине грађана Србије пати од синдромa сагоревања на послу

Свесни повећаног ризика од синдрома прегоревања у такозваним помагачким професијама (професије које су усмерене на помагање другим људима у решавању њихових проблема) и значаја његове превенције, ИАН је у оквиру пројекта „Подршка одрживој реинтеграцији повратника у Србији“ организовао Antiburn-out семинар чији је циљ смањење фактора који доводе до синдрома сагоревања код запослених који раде на терену и свакодневно се сусрећу са високотрауматизованим корисницима.

Као и сви проблеми менталног здравља, сагоревање не дискриминише, иако истраживања сугеришу да неке групе могу бити изложеније већем ризику од других.

Извештај „Футуре форума“ који покрива преко 10.700 радника у шест земаља показао је да жене имају више од трећине (32 процента) већу вероватноћу од мушкараца да доживе сагоревање.

Они млађи од 30 година имају 29 одсто веће шансе да доживе симптоме него њихове старије колеге, а што се тиче радног стажа, средњи менаџери преузимају највећи терет и изложени су највећем ризику од сагоревања (43 процента) у односу на било који други ниво.

У којим земљама раднике највише погађа синдром сагоревања

Синдром сагоревања на послу највише погађа Русе (72 одсто), Србе (66 одсто) и Пољаке (62 одсто), док се мање од половине испитаника у Шпанији, Италији и Немачкој (49 одсто), као и у Француској (44 одсто), суочило са хроничном исцрпљеношћу на послу. 

Истраживање „Kantar helt“ је показало и да већина испитаника сматра да је дужност послодавца да спроводи мере за очување здравља запослених на радном месту.

Према Светској здравственој организацији, сагоревање је синдром који настаје услед стреса на радном месту који није успешно контролисан.  Карактеришу га три димензије: осећај исцрпљености, повећана ментална дистанца од посла или осећај негативизма или цинизма у вези са послом и смањена професионална ефикасност.

Који су узроци 

Узроци који изазивају синдром сагоревања могу бити екстерни – количина посла, доживљај недостатка контроле, изостанак признања, награде, лоши односи са колегама и сарадницима, нефер поступање, конфликт вредности, или интерни – перфекционизам, тежња ка високом постигнућу, снажна идентификација с послом, изражено осећање одговорности, стрес који сами себи намећемо, самоексплоатација, недовољна брига о себи.

Физички симптоми који се везују за синдром сагоревања могу бити умор, проблеми са спавањем, поремећаји исхране, главобоље, болови у телу, гастроинтестинални проблеми, повишен крвни притисак, аритмија, гушење, пад имунитета. 

Такође га карактеришу и бројни ментални и емотивни симптоми као што су лоша концентрација, ниска мотивација, сумња у себе, осећај неуспеха, усамљеност, осећање безвредности, незадовољство, губитак интересовања, недостатак животне радости, депресија. 

Промене у понашању се могу приметити кроз смањен радни учинак, снижену ефикасност, изливе љутње, лако улажење у конфликтне ситуације, социјалну изолацију, прекомерну употребу алкохола, цигарета, лекова.

Превенција

Стратегије и тактике за превенирање синдрома сагоревања укључују предлоге да се одлуке доносе имајући у виду дугорочне последице, дефинишу/редефинишу приоритети, да се научи рећи „Не“ и рећи „Да“, повезати се са другима, одредити време за физичку активност, дружење, интересовања ван посла, бринути о себи и тражити помоћ.

ИАН спроводи пројекат „Подршка одрживој реинтеграцији повратника у Србији“ који је подржала Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ), у оквиру глобалног програма „Миграције за развој'' (ПМЕ). Програм је део шире иницијативе „Повратак у нове шансе“ немачког Савезног министарства за економску сарадњу и развој (БМЗ).

Циљ пројекта је унапређење менталног здравља и реинтеграционих/интеграционих капацитета повратника, социјално угрожене локалне популације у ризику од миграције и избеглица/тражилаца азила у Србији.