Од гладовања до преједања, здравље мора увек бити приоритет

Готово два милиона људи у Србији до краја 2030. године биће гојазно. Све је већи број оболелих од поремећаја у исхрани. С друге стране, никад више информација преко медија и друштвених мрежа није било о „здравој храни“, „планским дијетама“, „брзој виткости“ за само седам дана, пред годишњи одмор или венчање.

Према речима нутриционисте Драгане Јевтић Стринавић, која у КБЦ „Драгиша Мишовић“ прави јеловнике за пацијенте са поремећајима исхране – умереност, разноврсност и равнотежа су основа правилне исхране. Дијете које обећавају брз губитак килограма за кратко време озбиљно могу да наруше здравље. Оболели од поремећаја исхране често и описују да је њихов пут у болест почео са инстант дијетом.

„Неписано је правило да, осим јо-јо ефекта који ће сигурно доћи после таквог режима – враћања изгубљених килограма, дође још који килограм више када се вратимо старим навикама. Такав режим од неколико дана врло често је заснован на гладовању. Свако гладовање кад-тад води у преједање“, објашњава за Интернет портал РТС-а дијететичарка.

„Препоруке“ о храни – од свињске масти до 16-часовног изгладњивања постављају нам, истовремено, и стандарде о лепоти и „идеалном“ телу. Почели смо да једемо оно што није из наше баште, воћњака или локалне пијаце као што су на пример чија, куркума, киноа... Исхрана је све више чиста математика – унете и потрошене калорија.

Сваком појединцу, у складу с полом, узрастом, активностима, здравственим стањем потребан je посебан план исхране, каже Јевтић Стринавићева. Требало би показати више поштовања према свом здрављу.

„Све остало је мучење организма којим ћете пореметити функционисање метаболизама. Тело памти. Свака наредна редукција ће се много теже спровести”, истиче нутриционисткиња.

Једење самог себе

Утицајне личности промовишу као здрав начин исхране и за губљење килограма аутофагију (fasting) или привремени пост, који се састоји од 16-часовне фазе гладовања, као и фазе када је храна у периоду од осам сати дозвољена.

Јевтић Стринавићева аутофагију превасходно не препоручује малолетницима, неухрањенима, оболелима од поремећаја исхране, трудницима, дојиљима, старима и дијабетичарима.

После гладовања уносе се веће количине хране, а то може да изазове панкреатитис, чак и отказивање панкреаса, док у фази гладовања може доћи до каменца и песка у организму, лоше концентрације и памћења. Резултати аутофагије, наводи, зависе од учесталости понављања, као и како се саме фазе спроводе.

„Уколико у том такозваном периоду узимања хране и здрав млад организам поједе велике количине хране за кратко време, могу се погоршати многи метаболички параметри, шокирати организам и озбиљно угрозити здравље”, упозорава нутриционисткиња. Термин аутофагија у дословном преводу са грчког језика значи – једење самог себе.

Oбјашњава да се процес аутофагије одвија на нивоу ћелија – разграђује се све што је штетно (малигне ћелије, бактерије, слободни радикали...) за рециклажу, што доводи до производње енергије и регенерације ћелија, подсећајући да је Јапанац Јошинори Осуми 2016. године добио Нобелову награду за медицину за студију у тој области.

„Пост није за свакога. Такво ограничење током дужег временског периода, за многе је  фрустрирајуће. За аутофагију је потребно да будете здрави“, саветује Јевтић Стринавићева. Истиче и да још није јасно, иако се полажу велике наде у превенцији неуродегенеративних и кардиоваскуларних болести, какве добробити има редовна аутофагија. „Сачекајмо да сто одсто буде научно потврђено“, савет је нутриционисткиње.

Веганство као могући избор

Бурне расправе у стручној јавности воде се и о веганству – исхрани базираној искључиво на намирницама биљног порекла. Поборници тврде да таква исхрана спасава и смањује патњу животињама, здравија је и мање штетна по природу, док критичари истичу да исхрана без меса доводи до дефицитa кључних нутритијената.

Дијететичарка Јевтић Стринавић објашњава да је код веганске исхране неопходна надокнада протеина који су присутни искључиво у намирницима животињског порекла, као и витамина Б12 и Д. Зато и постоје варијанте веганске исхране са млечним производима и јајима, али и с пилећим месом и рибом.

„Ова исхрана базира се на житарицама које су извори угљених хидрата, биљних влакана, протеина и витамина Б. Ако је квалитет и квантитет нутријената, есенцијалних састојака и енергије одговарајући, прихватљив је било који од ових видова исхране”, прича дијететичарка.

Веганство ипак није препоручљиво за децу због раста и развоја, труднице, дојиље, као и пацијенте који пате од поремећаја исхране због рестриктивног избора намирница.

Храна је култура и уживање

„Правилна исхрана је адекватан унос енергетских, градивних и заштитних материја у одређеној количини и односу, у складу са енергетским и нутритивним потребама. Планирањем исхране и правилним избором намирница, таква исхрана је могућа”, објашњава дијететичарка.

Храна је више од потребе – она је и култура и уживање, каже нутриционисткиња.

„Све је могуће добром организацијом – и у погледу правилног избора и планирања оброка. Приоритет увек треба да буде здравље, као и да се у складу с тим понашамо“, закључује Драгана Јевтић Стринавић.