Сви знамо за преступну годину, али шта је преступна секунда и зашто се укида

Делегати из 69 земаља гласали су у четвртак на конференцији Међународног бироа за тегове и мере у Француској, институције која обезбеђује да се у целом свету примењују исти стандарди за време, тежину, дужину и друге величине.

Одлуком да се од наредне године уведе преступни сат настоји се да се смањи ризик од грешака у рачунарима и другим техничким системима, чији софтвер мора да се прилагоди минутима који трају 61 секунду, а, што је још проблематичније, и 59 секунди, уместо уобичајених 60.

„После 30 година расправа, преступна секунда уступа место преступном сату“, рекао је др Сетнам Шемар, главни научник у Одељењу за време и фреквенцију Националне физичке лабораторије Велике Британије.

„Тиме ће се смањити ризици за системе и националну инфраструктуру који зависе од прецизног мерења времена, уз очување основне везе између нашег глобалног система времена и ротације Земље“, додао је Шемар.

Није исто што и летње и зимско рачунање времена

Одлука донета у Версају значи да координисано универзално време (UTC) може да одступа до једног сата од астрономског времена пре него што буде потребно увођење преступног сата. Међутим, мало је вероватно да ће до тога доћи у наредних неколико хиљада година.

„Већ имамо летње рачунање времена, када померамо сат за један час, и нико се због тога не узбуђује, осим што изгубимо сат сна или добијемо додатни сат за спавање“, рекао је Шемар, који је био члан међународног стручног одбора за мерење времена који је предложио увођење преступног сата.

Познатија преступна година уведена је пре више од 2.000 година како би се спречило да календарска година изгуби корак са временом које је Земљи потребно да обиђе Сунце. Додавање једног дана на крају фебруара отприлике сваке четврте године решава тај проблем, јер Земља обиђе Сунце за 365 и четврт дана.

Преступне секунде су знатно новији изум. Луис Есен и Џек Пари из Националне физичке лабораторије Велике Британије направили су 1955. године први практични цезијумски атомски сат високе прецизности. Тај уређај донео је револуцију у мерењу времена, па је 1967. године напуштена астрономска дефиниција секунде, заснована на ротацији Земље. Од тада се секунда званично дефинише као 9.192.631.770 осцилација атома цезијума.

Земља прави проблем

Атомски сатови изузетно су стабилни и прецизни. Њихово мерење времена постало је кључно за савремене рачунарске системе, комуникације, сателите, системе за трговање и електроенергетске мреже. Међутим, ротација Земље далеко је мање поуздана. На њено окретање утичу растопљено језгро планете, померања океана, снажне ваздушне струје у вишим слојевима атмосфере и друге природне силе.

Уопштено говорећи, ротација Земље се успорава. У време када је астероид изазвао изумирање диносауруса, дан је трајао око 23 и по сата. Због успоравања Земљине ротације, званичници су од 1972. године додали 27 преступних секунди како би координисано универзално време остало усклађено са астрономским временом.

Тај приступ примењивао се више од 50 година, све док научници нису уочили нови разлог за забринутост због могућих технолошких проблема. Током претходне деценије ротација Земље почела је да се убрзава, што је значило да би званичници могли да буду приморани да уведу прву негативну преступну секунду, односно да скрате координисано универзално време за једну секунду. Процена да постоји 30 одсто вероватноће да ће негативна преступна секунда бити потребна у наредној деценији убрзала је доношење одлуке у Версају.

„Преступне секунде саме по себи могу бити прилично незгодне за примену“, рекао је Шемар. Објаснио је да телекомуникације, електроенергетске мреже и навигациони системи користе изузетно прецизно мерење времена, али да ажурирања софтвера могу да доведу до примене преступне секунде у погрешном тренутку, због чега мреже могу да изгубе синхронизацију.

„Након увођења преступне секунде 2012. године, неки рачунарски системи нису могли да поднесу минут који траје 61 секунду. Сервери су се замрзавали и престајали да раде. Системи су испадали из функције. То су врсте проблема до којих може да дође приликом увођења позитивних преступних секунди“, исткаао је Шемар.

Међу интернет страницама које су тада престале да раде били су Редит и Линкдин. Засебно од тога, летови авио-компаније Квантас каснили су због техничких проблема.

Лакше додати него одузети секунду

Негативне преступне секунде носе још веће ризике.

„Можда постоје софтвери који нису тестирани у условима негативне преступне секунде, јер до сада никада нисмо морали да је применимо“, навео је Шемар.

Тестирање свих рачунарских система широм света који међусобно комуницирају коштало би компаније огроман новац. Управо је та забринутост била пресудна за доношење одлуке.

Велика Британија се годинама противила укидању преступних секунди због њихове повезаности са средњим временом по Гриничу. И Русија се противила тој промени, наводећи забринутост због могућих последица по њен сателитски навигациони систем Глонас.

Центар Међународне службе за ротацију Земље и референтне системе (IERS), са седиштем у Паризу, прати промене у ротацији Земље и друга кретања која утичу на координисано универзално време. Тај центар такође објављује обавештења када је потребно додати преступну секунду.

Директор центра, др Кристијан Бизуар, поздравио је исход гласања, али је истакао да је одлука о увођењу преступног сата практично препуштена људима у далекој будућности.

„То је својеврсна филозофска расправа, јер, ако дође до увођења преступног сата, то се неће догодити још веома, веома дуго“, рекао је он. „Оно што радимо јесте да одлажемо доношење те одлуке.“