Древни Египћани жртвовали слуге својим фараонима за загробни живот

Нова студија, објављена у часопису Frontiers in Environmental Archaeology, доноси могуће решење мистерије која деценијама интригира египтологе широм света.

Истраживање је обухватило анализу људских остатака из гробница које окружују места на којима су сахрањени краљ Џер, краљ Џет и владарка Меретнеит у древном светом граду Абидосу. Сви ови владари живели су током Прве династије, пре око 5.000 година, недуго након уједињења Горњег и Доњег Египта у једно краљевство.

Биоархеолог и египтолог са Универзитета Пердју, др Розелин Кембел, поново је испитала остатке појединаца за које се дуго сумњало да су били део овог ритуала.

Британски египтолог Флиндерс Питри први је ископао ове краљевске гробнице почетком 20. века, при чему је приметио стотине околних гробова у којима су се налазиле слуге и званичници.

Иако је Питри веровао да су ти људи жртвовани након смрти владара како би га пратили у загробном животу, тада није успео да пронађе физичке доказе смртоносних повреда на костима. Већину пронађених људских остатака поново је сахранио у пустињском песку.

Ипак, 46 лобања је сачувано и пренето у историјску збирку Универзитета у Кембриџу, где су деценијама чекале на нову научну анализу.

Користећи савремене форензичке технике, Кембел је открила да 18 од укупно 46 анализираних лобања показује јасне знакове смртоносне трауме, што чини 39 одсто испитаног узорка.

Њена анализа показала је да многе лобање имају специфичне линеарне преломе, које је Питри својевремено погрешно протумачио као оштећења настала након сахрањивања. Повреде су настале услед снажних удараца тупим предметом у пределу главе.

Форензички трагови указују да су преломи настали у време смрти, што потврђује да су ове особе биле жртве насилне смрти.

„О питању да ли се у Египту практиковало жртвовање слугу расправља се више од једног века, али ово је прва студија која испитује људске остатке из самих гробница“, истакла је др Кембел.

Њено истраживање тако пружа конкретне биолошке доказе о насилној смрти ових појединаца и додатно расветљава једно од важних питања ране египатске историје.

Пракса резервисана за прве фараоне

Жртвовање слугу имало је за циљ да владару обезбеди задржавање високог статуса и удобног начина живота и после смрти, а истовремено је представљало и демонстрацију моћи фараона.

Према речима Кембел, оружје коришћено за ова ритуална убиства највероватније је било равно и релативно лако. Форензички налази сугеришу да је смртоносни предмет можда био направљен од дрвета, а не од тешког камена, како се раније претпостављало.

Занимљиво је да је овај обичај био кратког века у староегипатској историји и да се задржао само током најранијих фаза формирања државе.

„Колико можемо да закључимо, ова специфична врста жртвовања слугу изгледа да је престала са крајем Прве династије, што значи да је трајала око два века или можда краће.“

Научница је објаснила да су друштвене промене убрзо довеле до потпуног напуштања овог обичаја. Отворен је пут ка симболичнијим облицима испраћаја владара на онај свет, који више нису захтевали жртвовање људи.

Након овог прелазног периода, древни Египћани су значајно променили погребне ритуале и праксу сахрањивања. Људске жртве су временом замењене посебним статуетама познатим као ушабти, које су у загробном животу симболично преузимале улогу слугу.

Професорка египтологије на Америчком универзитету у Каиру, Салима Икрам, похвалила је примену савремених методологија у анализи ових древних остатака. Са њом се слаже и истакнути египтолог са Универзитета у Гронингену, Јакобус ван Дајк, који је истакао да истраживање пружа снажне доказе у прилог научницима који су дуго веровали да се овакав обичај заиста практиковао.