Шта је урокљиво око и како, према веровању, делује

Зло око, односно урок, представља веровање да нечији поглед може да нанесе штету другој особи или нечему што јој припада. Натприродна штета може да се испољи као мања несрећа, али и као озбиљна болест, повреда, па чак и смрт.

Фолклориста Алан Дандес у зборнику Зло око: Зборник (1992) наводи да „срећа, добро здравље или леп изглед жртве – или непромишљени коментари о њима – могу да изазову напад особе која има зло око...

Симптоми болести изазване злим оком укључују губитак апетита, претерано зевање, штуцање, повраћање и повишену температуру. Ако је мета крава, може престати да даје млеко; ако је реч о биљци или воћки, она може изненада да увене и угине“.

Такође се верује да зло око може да изазове низ других тегоба, укључујући несаницу, умор, депресију и дијареју, наводи Армандо Р. Фаваца у књизи Тела под опсадом (1996). У многим крајевима болест се не посматра само као медицинско већ и као магијско питање, па се разлог због којег је нека особа оболела понекад приписује клетви, а не случајности или изложености вирусу.

Зло око, према Роберту Елсију  може да утиче чак и на предмете и зграде. Возило на које је бачено зло око могло би, према том веровању, да се непоправљиво поквари, док би на проклетој кући убрзо могао да прокишњава кров или да се појаве инсекти.

Практично све што крене наопако може се приписати моћи злог ока.

Веровање старо хиљадама година

Веровање у зло око добро је познато кроз историју. Помиње се у древним грчким и римским текстовима, као и у бројним познатим књижевним делима, укључујући Библију, Куран и Шекспирове драме. У Причама Соломоновим (23:6), на пример, стоји: „Не једи хлеба у онога који има зло око, нити жели посластица његових“.

Иако је веровање у зло око широко распрострањено, оно није универзално. Фолклориста Џон Робертс је у међукултурном истраживању из 1976. године утврдио да је у зло око веровало 36 одсто проучаваних култура.

Зашто су се несреће приписивале клетвама

Зло око је, у суштини, посебна врста магијске клетве, чији корени леже у магијском размишљању и сујеверју.

Замислимо да неку особу задеси несрећа, болест, незгода или нека необјашњива катастрофа – можда суша или заразна болест. Пре него што је наука могла да објасни временске прилике и теорију о микроорганизмима као узрочницима болести, сваки лош догађај за који није постојао очигледан узрок могао је да буде приписан клетви, преноси Лајв сајенс писање Би-Би-Сија.

Клетве, укључујући зло око, представљале су један од одговора на вековно питање зашто се добрим људима догађају лоше ствари.

Поглед као симбол моћи

Очима се од давнина приписују посебне моћи и често се сматрају прозором у човекову душу. Верује се да немиран поглед може неприметно да ода лажова, док продоран и постојан поглед, у зависности од околности, може бити привлачан или претећи.

Контакт очима може да створи снажну личну везу, било између љубавника, било између надређених и подређених. Љутит или продоран поглед може да изражава моћ и ауторитет над другом особом.

Глумци, наравно, користе очи да би изразили читав спектар емоција, укључујући љубав, мржњу, гађење, досаду, презир, изненађење и завист. Управо је љубомора у основи културолошког повезивања злог ока са магијом.

Када су физичке особине повезиване са „злим оком“

Веровање у моћ очију било је толико снажно да су различите очне мане временом почеле да се повезују са злом и несрећом. Људи који су били разроки, имали неконтролисано трзање или грчење очију – стање познато као блефароспазам – или само изражен страбизам, били су избегавани и изазивали страх јер се веровало да доносе несрећу.

То је посебно било изражено међу људима који су се бавили опасним занимањима, попут рибарства и рударства.

У Оксфордском приручнику историје инвалидитета цитиран је древни грчки текст о физиогномији у којем се наводи: „Слеп човек је тврдоглав, једнооки је често неправедан, а разрок човек по правилу надмен“. Слично томе, за људе чије су очи биле необично близу једна другој или различите боје често се сумњало да поседују зло око.

Зашто су деца сматрана посебно рањивом

Сматра се да су бебе и деца посебно подложни штетном дејству злог ока, а у многим земљама, укључујући Грчку, Румунију и Индију, јавно хваљење детета понекад се сматра табуом, јер би комплимент могао да привуче пажњу злог ока.

Како би заштитили дете од урока, родитељи непромишљено похваљеног детета могу да затраже од особе која је упутила комплимент да одмах пљуне детету у лице.