Где и када су настали парфеми није утврђено, али Музеј парфема у Милану је права ризница

У Милану, граду моде и дизајна, постоји једно место где се историја не чува у књигама, већ у бочицама. Музеј парфема, јединствен у Италији. Има више од две хиљаде предмета који причају о мирисима, уметницима и епохама које су обликовале културу парфема. Мисија Музеја је да сачува сећање на свет који полако нестаје. У њему може да се сазна и да француска парфимерија вуче корене из Италије.

У улици Виа Месина 55 у Милану налази се један од најнеобичнијих музеја у Италији. Музеј парфема основао је професор Ђорђо дела Вила, из љубави према историји мириса и жеље да сачува део културне баштине који је дуго остајао занемарен. Данас музеј прима посетиоце који своју посету могу да резервишу на сајту а који желе да науче нешто више о Италији путем парфема.

„Ми причамо историју Италије кроз парфеме. Једини смо у земљи који смо сакупили и каталогизовали историју око стотину италијанских парфемских кућа. Путовали смо од Ломбардије до Сицилије и открили да је сваки крај имао свој мирисни идентитет, повезан са цвећем и биљкама које су тамо расле. Проучавамо историјску парфимерију од почетка 19. века, када парфем излази из занатске радионице и постаје индустрија, па све до седамдесетих година 20. века. Све након тога је комерцијализација производа", истакао је Ђорђо дела Вила, директор музеја парфема у Милану.

У музеју се налази око 2.000 бочица парфема, од којих свака прича своју причу. Ту су уметничка дела, слике, графике и предмети који сведоче о два века историје парфимерије. Међу њима су бочице које су стварали највећи уметници стакла, од Ренеа Лалика, Карла Скарпе до Џулијана Виарда и Фулвија Бианконија.

Чувају се и древни узорци парфема и пудера, као и трагови великих мириса који су обележили епоху, међу њима и мистериозна прича о настанку чувеног Шанела 5.

Музеј истовремено истражује заборављене приче италијанских парфемских кућа и кроз њих говори о историји земље, од Belle Époque и Виолете из Парме, преко парфема Контеса Азура, између два рата, до седамдесетих година и креација Емилија Шуберта, дизајнера који је облачио Софију Лорен, Ђину Лолобриђиду и Евиту Перон.

На питање где су настали парфеми нема једноставног одговора

„Људи су користили мирисе још у праисторији. Остаци цвећа и семенки пронађени у древним гробницама сведоче да су мириси имали посебно место у односу према животу и смрти. Кроз векове парфем је мењао улогу, а у 19. веку, развојем хемије, постао је израз емоција, успомена и личности“, напомиње Дела Вила.

„Француска и Италија развиле су различите традиције: француски парфеми наглашавали су заводљивост и страст, док су италијански били повезани са елеганцијом, чистоћом и природом. Ипак мало је познато да француска парфимерија вуче корене из Италије. Италијан Ренато Бианко у 16. веку долази у Француску са Катарином Медичи, препознаје потенцијал Граса за узгој цвећа и отвара радионицу парфема у Паризу. Његовим путем кренули су и други италијански креатори парфема, поставивши темеље велике француске школе парфимерије", објашњава директор Музеја парфема.

Милано је у тој историји имао посебну улогу. Град елеганције, моде и индустрије, близак цветним подручјима Лигурије и седиште великих хемијских компанија, постао је једно од најважнијих места за развој италијанске парфимерије.

Мириси створени овде путовали су не само Италијом и Европом, већ и до Америке и Азије. Музеј парфема у Милану зато није само збирка предмета. То је архив мириса који чува фрагменте италијанске историје – скривене у једној капљици парфема.