Напустио авионе због дедине радионице – Дејан чува занат који нестаје

У старој земунској радњи већ деценијама се скоро ништа не мења. Метал мора да се кали, оштрице морају да буду прецизне, а мајсторска рука не сме да задрхти. Дејан Тоншић један је од последњих оштрача ножева у Београду.

Занат човек учи док је жив, а пример за то је Дејан Тоншић, који се оштрењем ножева бави од своје 11 године. Каже да наследнике нема и да млади нису заинтересовани за овај посао.

Некада је поправљао авионе. Међутим, није могао да дозволи да се угаси породична традиција, коју је почео још деда Шиме 1936. године.

„Било ми је глупо да шетам унуке и да им кажем овде ти је радио прадеда и деда, а да сад продају ципеле и брзу храну“, истиче Дејан.

Ножеве и маказе данас може да наоштри понеки бравар, гвожђар, али Дејан је једини прави оштрач у Београду.

„У чему је разлика између мене старог занатлије и других? Ово ја правим. Ово се кува туткало, маже се шмиргла. Онда се то разрађује. Буде грубља, финија и најфинија. Знач, нож пролази шест-седам процедура да би био оштар“, објашњава Дејан.

У његовој радионици време као да је стало. Изложени су ту и ретки ловачки и стари војнички ножеви, бритве, па и млинови за кафу.

Посебну пажњу привлаче ножеви са дршкама од куваних костију. Старинска техника даје текстуру, чврстину и аутентичан изглед. А Дејан од свог заната не одустаје.