Први дани Великог рата Србији су донели страх, неизвесност али и веру у победу

О почетку Великог рата сведоче сећања учесника, архивска грађа, дипломатски извештаји и записи лекара који су били уз српске војнике. У њима се описују прве реакције након Сарајевског атентата и објаве рата, али и атмосфера у касарнама и међу народом.

Ветеран Живојин Лазић присећао се да је његов командант окупио војнике и саопштио им да је земља ушла у ратно стање, након чега су одмах напустили касарне и почели да копају ровове.

Историчари наводе да су војници били свесни да их очекује сукоб са једном од најмоћнијих европских сила. У лекарским записима забележени су и тренуци страха и питања да ли је рат могао бити избегнут, али и снажна вера да ће Србија пружити отпор и одбранити се.

„Видело се код становништва да постоји моменат навике на све оне процедуре и оно што војска ради у време мобилизације током сукоба. То, нажалост, није била нова ситуација. Што се тиче саме војске, она улази у сукоб бројчано и материјално слабија. Недостаје муниција, војска је истрошена и није било времена да се обнове резерве и материјал, па је морала да се бори са више изазова“, објаснио је кустос Војног музеја Бојан Вићентић.

Први напади Аустроугарске почели су 28. јула са река Саве и Дунава. Упркос неповољном односу снага, отпор српске војске изненадио је и непријатеља и савезнике, а победе које су уследиле, посебно у Колубарској бици, остале су уписане у војну историју као пример успешног супротстављања бројнијем противнику.

„Наше битке су ушле у уџбенике, а посебно Колубарска битка. Тада је нанет озбиљан ударац аустроугарској војсци. Она је у офанзиву ушла уверена да је то пут ка победи, док је српска војска била истрошена, уморна и уздрманог духа. Ипак, успела је да се прегрупише, пронађе снагу и вољу, а управо је тај морални моменат био пресудан. Није случајно што се Колубарска битка и данас изучава на Вест Поинту као пример успешне одбрамбене операције“, рекао је кустос Војног музеја.

О храбрости српских војника сведоче и бројна сећања савезничких војника, који су деценијама касније описивали епопеју српске војске, од борби на Кајмакчалану до пробоја Солунског фронта.

Велики рат окончан је 11. новембра 1918. године. Процењује се да је Србија изгубила око милион и 250 хиљада људи, што је представљало готово трећину тадашњег становништва и један од највећих демографских губитака које је поднела нека држава у Првом светском рату.