Архитекта независности САД – имао робове, обожавао полиграф, секао Библију, и на крају прећутао да је био председник

Чувена порука „сви људи су створени једнаки" – и 607 робова

Човек који је у Декларацију независности уписао чувену поруку да су „сви људи створени једнаки" током живота је поседовао 607 робова на Монтичелу и другим имањима.

ДНК анализа из 1998. и обимни историјски докази навели су фондацију која данас управља Монтичелом на закључак да је Џеферсон, годинама после смрти супруге, био отац шесторо деце своје робиње Сали Хемингс – иначе полусестре његове покојне жене – од којих је четворо доживело одрасло доба; управо су они једина поробљена породица којој је Џеферсон икада дао слободу.

Куриозитет је и да се у његовом првобитном нацрту Декларације налазио пасус који осуђује трговину робљем, али га је Конгрес избацио.

Жилетом и лепком направио своје "јеванђеље"

Жилетом и лепком Џеферсон је из шест примерака Новог завета – на грчком, латинском, француском и енглеском – исекао и слепио сопствену верзију Јеванђеља: без иједног чуда, без непорочног зачећа и без васкрсења, тако да се његова прича завршава Исусовим погребом.

Желео је да издвоји оно што је сматрао „најузвишенијим моралним кодексом икада понуђеним човеку" и прикаже Исуса искључиво као великог моралног учитеља. Књигу је крио од јавности до краја живота; Смитсонијан ју је откупио 1895. за 400 долара, а Конгрес је почетком 20. века одштампао 9.000 примерака, који су деценијама уручивани новим сенаторима.

Председник који није држао говоре

Бриљантан на папиру, Џеферсон је био слаб и невољан говорник: за осам година у Белој кући одржао је практично само два јавна говора – оба инаугурациона – а и они су изговорени толико тихо да их је мало ко чуо.

Годишње обраћање о стању нације одбијао је да чита пред Конгресом, јер га је подсећало на монархову „беседу с престола", па га је слао у писаној форми – прво је 1801. однео његов секретар Мериведер Луис. Ту праксу амерички председници следили су више од једног века, све док је Вудро Вилсон није прекинуо 1913. године.

„Полиграф" – али не детектор лажи

Џеферсонов омиљени уређај звао се „полиграф", а с детектором лажи нема никакве везе: била је то механичка машина за копирање писама, у којој систем полуга повезује два пера, па док је Џеферсон писао једним, друго је истовремено исписивало идентичну копију. За човека који је током живота написао око 19.000 писама то је била револуција – назвао ју је „најфинијим проналаском садашњег века" и држао по један примерак у Белој кући и на Монтичелу.

Није га он изумео, већ Енглез Џон Ајзак Хокинс, који га је патентирао 1803, али је Џеферсон с произвођачем Чарлсом Вилсоном Пилом годинама усавршавао дизајн, шаљући му предлоге за побољшања.

Претеча канцеларијских ротирајућих столица

Џеферсон је био опседнут справама, а најпознатија је столица у којој је, према породичном предању, седео у Филаделфији док је писао нацрт Декларације независности: виндзорска столица с окретним механизмом од гвозденог вретена и котурача, какву у Америци готово нико дотад није видео.

Политички противници су му се због ње ругали – један је 1796. године писао о „чудесној вртешци од столице која омогућава да човек окреће главу не мрдајући задњицом". Данас се чува у Америчком филозофском друштву у Филаделфији и сматра се једном од претеча данашњих канцеларијских столица.

Написао сопствени епитаф и прећутао да је био председник

Џеферсон је сам осмислио свој надгробни споменик и саставио епитаф, уз изричито упутство да на камену стоји следеће „и ни реч више":

Аутор Декларације о америчкој независности, аутор Статута Вирџиније о верској слободи и отац Универзитета Вирџиније

Желео је, како је записао, да га "памте по тим сведочанствима". То што је осам година био председник Сједињених Америчких Држава, изгледа да није сматрао вредним помена.