Од Беле куће у пламену до бувљака – шест ствари из бурне прошлости Декларације независности

„Ставите овде свог Хенкока, да краљ може да види без наочара"

Континентални Kонгрес усвојио је Декларацију независности 4. јула 1776. године, али је већина од 56 делегата свечани препис на пергаменту потписала тек 2. августа, међу њима и први председник Конгреса Џон Хенкок. Његов потпис толико је крупан и раскошан да је „Џон Хенкок" у америчком енглеском постао синоним за потпис – и данас се каже: „ставите овде свог Џона Хенкока" (Put your John Hancock here).

Према легенди, Хенкок је ставио тако велики потпис „да краљ Џорџ може да га прочита и без наочара", али историчари подсећају да се он увек тако потписивао – а документ никада није ни требало да буде послат краљу.

Прво јавно читање изазвало нереде

Када је Декларација 9. јула 1776. први пут прочитана у Њујорку, пред Вашингтоновим војницима, маса грађана сјурила се до парка Боулинг Грин и срушила позлаћену коњичку статуу краља Џорџа III. Око две тоне олова од статуе претопљено је, према сачуваним записима, у тачно 42.088 метака за америчку војску.

Краљева глава ипак није завршила у топионици – спасли су је лојалисти и послали у Енглеску.

Два председника умрла истог дана, и то на педесету годишњицу

Међу потписницима су били и двојица будућих председника САД – Џон Адамс и Томас Џеферсон. Обојица су преминули истог дана, 4. јула 1826. године, тачно на 50. годишњицу усвајања Декларације, а Адамсове последње речи биле су: „Томас Џеферсон је још жив" – иако је Џеферсон умро неколико сати раније.

Куриозитетима ту није крај: пет година касније, 4. јула 1831. године, умро је и пети председник САД, Џејмс Монро.

Краљ Џорџ III реаговао тек после четири месеца

Вест о Декларацији путовала је бродом преко Атлантика више од пет недеља: званичнa Лондонска газета објавилa ју је 10. августа 1776, године, а пуни текст лондонске новине су штампале тек средином августа. Краљ Џорџ III јавно се огласио тек 31. октобра, у говору пред Парламентом, оптужујући вође побуне да им је циљ „господарење и моћ".

А популарна прича да је краљ баш 4. јула у дневник записао „ништа важно се данас није догодило" – измишљена је: реченица је позајмљена из стварног дневника француског краља Луја XVI, од 14. јула 1789. године, на дан када је пала Бастиља.

Скривана у млину када су Британци запалили Вашингтон

Током Рата за независност документ се стално селио заједно са Конгресом – већ у децембру 1776. године пребачен је у Балтимор.

Највећу драму, међутим, доживео је у новом рату с Британцима: када су британске трупе у августу 1814. године кренуле на Вашингтон и запалиле Белу кућу и Капитол, чиновник Стејт департмента Стивен Плезонтон спаковао је Декларацију у ланене вреће и сакрио је прво у напуштени млин на вирџинијској обали реке Потомак, а затим у кућу у градићу Лизбергу, где је дочекала повлачење Британаца.

Случајно откривена на бувљаку 1991. године, откриће вредно милионе

Један грађанин Филаделфије је 1989. на бувљаку у Пенсилванији платио четири долара за стару слику, јер му се допао рам. Иза платна је пронашао пресавијен примерак првог штампаног издања Декларације, одштампан у ноћи 4. јула 1776. године – један од свега 25 тада познатих сачуваних примерака.

Продао га је 1991. године на аукцији за 2,42 милиона долара, а 2000. године телевизијски продуцент Норман Лир и предузетник Дејвид Хејден платили су га 8,14 милиона и потом га возили на турнеју по целој Америци.