Исо Планић: Планинарство нас учи врлинама, а највећи планетарни изазов су климатске промене

Планић је истакао значај заједништва у овом спорту, али и указао на горуће проблеме попут климатских промена и потребе за законским регулисањем планинарских стаза у Србији.

Поглед са крова света и филозофија планинарења

Присећајући се успона на „кров света“, Монт Еверест, Планић истиче да му се у сећање увек први враћа специфичан визуелни доживљај са саме завршнице успона.

„Онај поглед са врха, где ми се учинило да видим да је хоризонт закривљен, као да сам из неког авиона који лети јако високо, и онда видиш да је онако као да је земља помало округла“, наводи Планић.

Одговарајући на питање да ли је у екстремним успонима већи изазов физичка издржљивост или психолошка борба са страхом, он наглашава да је за успех важан сваки детаљ, али да кључ лежи у тимском раду и сарадњи, јер се у планинарству сопствени живот неретко поверава колегама.

„Планинарство је активност у којој је, наравно, потребна, између осталог, одређена издржљивост. Дакле, овде је реч о једном процесу који траје често данима, недељама, понекад месецима. Важна је, наравно, вероватно психичка стабилност, јер све то треба носити у себи све то време. Затим је потребно имати тим. То је јако важно. Планинарство је тимска активност“, објашњава познати алпиниста.

„Заправо је често онај други крај ужета у рукама неког партнера, колеге, пријатеља, и твој живот је у туђим рукама“, додаје Планић.

Подсетио је и на једно од основних правила овог спорта које га разликује од других дисциплина – безбедан повратак кући.

„Планинарство је један интересантан спорт, једна активност у којој се све завршава оног момента када сте се вратили доле, не када сте се попели горе на врх. Дакле, планинарство се не прекида звиждуком судије. Планинарство се прекида оног момента када сте се вратили у безбедну зону.“

Сумирајући утиске након више од три деценије планинарског живота, Планић истиче да му на памет прво падају тишина и добронамерност људи које је сретао широм света.

„Мој утисак је заправо да сам пуно путовао, да сам срео много људи и да сам углавном сретао добронамерне људе. Људи су, већином, добронамерни“, каже алпиниста.

Србија је земља прелепих планина и видиковаца

Као професор географије и аутор књиге „Планине и планински врхови у Србији“, која је настала као дериват ширег пројекта и у којој је побројано 3.248 планинских врхова, Планић се осврнуо и на домаће потенцијале.

Иако Србија нема екстремне висине, она поседује изузетно богатство.

„Србија није земља неких високих, патетичних врхова који парају небо и који су на неком планетарном нивоу екстремно високи. Али Србија јесте земља планина и то веома лепих. Србија је земља планина које имају прелепе видиковце.“

Као најзначајније и најлепше издвојио је Стару планину, Тару и Копаоник, док посебан значај за домаће планинаре има Ртањ.

„За нас је Ртањ, када тако питате која је планина значајна за нас. Ми мислимо да је Ртањ прва планина на којој су планинари из Србије, из Српског планинарског друштва које је основано 1891. године, изашли организовано на неко дуже путовање. Наравно, после Авале. Авалу треба навести јер је то планина која је значајна за нас овде у престоници.“

Говорећи о својој професорској и планинарској мисији, он подвлачи важност упознавања сопствене домовине кроз боравак у природи.

„Човек воли оно што познаје и ми имамо и ту просто једну, хајде да кажем, мало и мисију, ми планинари, Планинарски савез, да ширимо то познавање наше земље. А ако своју земљу познајемо, ми ћемо је волети. А ако је волимо, ми ћемо је чувати и пазити.“

Планић наглашава да боравак на висинама доноси и важне животне лекције које помажу људима да изађу из сопствене зоне комфора.

„Планине те уче истрајности. Планине те уче доследности. Планине те уче да не одустајеш тако лако. Планине те уче врлинама. А планинарство је активност у којој уживаш када ти престане сметати све оно што ти иначе смета.“

Климатске промене као највећи изазов и потреба за новим законом

Планинарски савез Србије ове године обележава значајан јубилеј – 125 година организованог планинарства у Србији, што ову грану сврстава у девету најстарију организовану спортску грану у земљи.

Планић, који је у два мандата био председник Савеза, а у једном спортски директор, истиче да се фокус савременог планинарства променио. На планетарним скуповима Светске планинарске организације (УИАА) данас се најмање говори о самим успонима.

„Ми заправо причамо пре свега о климатским променама. Што је јако важна тема. Климатске промене су највећи изазов човечанства. То и то планинари добро виде. Јер, мислим, када причамо о климатским променама, оне су толико очигледне у планини. Знате, када ви

изађете на ивицу планинског ледника, који је ове године ту где јесте, а пре 10, 20, 30 година знамо где је био, онда је сасвим јасно да је ова планета суочена са озбиљним проблемом.“

Као појединац који се налази у седмој деценији живота, Планић своје личне изазове сада види у преношењу знања, обуци нових генерација, али и у борби за бољу инфраструктуру и правни оквир унутар земље. Међу кључним циљевима наводи изградњу националног центра у Бучију, али и покретање иницијативе за доношење нових законских аката.

„Изазов за мене је да промовишем идеју да је овој земљи неопходан закон о пешачким путевима. Ми немамо закон о планинарским стазама и пешачким путевима, то имају и Црна Гора, и Македонија, и Словенија. Мислим, имају многе земље у нашем окружењу, а у овој земљи то није регулисано и то је мали проблем“, упозорава Планић.

Додаје да тренутно преко 20.000 чланова Планинарског савеза Србије потпуно волонтерски одржава хиљаде километара стаза, без адекватне правне основе.

„Волонтерским радом одржавамо хиљаде и хиљаде километара, 4.700 и нешто километара пешачких стаза и још још неколико хиљада километара, хајде добро, е-путева, европских пешачких путева. Дакле, ми то радимо волонтерски, а не постоји законска основа по

којем то радимо. Тако да има још много, много изазова и много тога се може унапредити да би становници Србије имали квалитетне услове за ову врсту рекреације која је од изузетног значаја и за ментално и за физичко здравље“, објаснио је Исо Планић у емисији Првог програма Радио Београда „Јутро је“.