Потомци нису желели да оде у заборав: Деда Досина воденица поточара у Ласову поново ради

Воденица у Ласову почела је да ради двадесетих година прошлог века и дуго била важно место окупљања мештана. Знање и посао преносили су се генерацијама, док су кукуруз и пшеницу овде млели становници околних села.

Рад је прекинут пре десет година, када се деда Доса, разболео. Пре неколико година, његов унук, одлучио је да обнови рад воденице и врати јој некадашњи значај.

„Прадеда је прво одржавао, по онда деда. Деда је имао и положено чак за млевење, водио је и књиге, радио је дању и ноћу, млео је пшеницу за брашно, за хлеб, млео је кукуруз за искрану стоке. Људи је имало, долазили су људи из Ласово, Леновац, Бачевицу, долазили су ту", прича Ивица Марјановић.

У воденици су уточиште пронашли и слепи мишеви. Скривена дубоко у шуми и атару села Ласово, деда Досину воденицу покреће вода Ласовачке реке.

Иако удаљена од главних путева, данас је лако пронаћи, јер је обележена и на Гугл мапама.

За Ивицу Марјановића обнова воденице представља много више од породичног посла. Идеја је била да труд и рад предака не падну у заборав. Додаје да је наишао на велику подршку мештана.

„Па жао ме да пропада, ту су доста они уложили посао. То је све ручно рађено, пробили су јаругу кроз стене. То су ишли код људи да ради, јаре, они су били и зидари да зајме људи за посао. Можда се деси да нема електрична енергија, па ћемо да имамо спас за млевење, за стоку", додао је Ивица.

Према попису из 1867. године, у Србији је било 7.125 воденица, а у источној Србији био је највећи броје поточара.

Деда Досина воденица данас је једина активна воденица у подтупижничким селима и симбол да се живот на селу и повезаност са природом могу сачувати и обновити.