Шта нам лимун стар 110 година говори о историји шпијунаже

Кен Мекалум, генерални директор МИ5, медијима je говорио о јазу између стварности и фикције у шпијунажи, напомињући да, иако неке ТВ емисије и филмови нуде драму, у правом обавештајном раду су ангажовани обични људи који раде изванредне ствари.

Изложбу „МИ5: Службене тајне“ су током неколико година припремали архивисти агенције, у сарадњи са Британским националним архивом, како би људима пружили прилику да виде опрему коју користе шпијуни, навео је Мекалум.

Један од представљених предмета је лимун стар 110 година, коришћен као доказ против немачког шпијуна Карла Мулера, који је погубљен 1915. у Лондонској кули.

Мулер, шпијун који се маскирао у руског брокера и тајно допутовао у Енглеску међу избеглицама 1915. године, користио је перо умочено у лимун да би писао невидљиве поруке својим колегама. Своје тајне је преносио између редова обичног мастила, иначе голим оком неупадљивим словима.

Али Мулерова маска је пала када је агент британског Бироа тајне службе – данас познате као МИ5 – пеглом прешао преко писма које је послао 1915. године, због чега се појавило невидљиво лимуново мастило. Лимун је пронађено у Мулеровом џепу капута у време његовог хапшења и постао је кључни доказ у поступку против њега. Стрељан је у Лондонској кули.

Мулерово суђење и погубљење држани су у тајности од јавности како би британски агенти могли да наставе да користе његове методе да се представљају као он и шаљу лажне информације немачким обавештајним јединицама.

Изложба укључује признања најозлоглашенијих двоструких агената Велике Британије, познатих као „петорка са Кембриџа“, као и извештаје о надзору Доналда Меклина и Гаја Берџеса, који нуде увид у неке од најзначајнијих случајева шпијунаже 20. века.

„Од настанка МИ5 као тима који су чинила два официра до данас, 115 година штитимо Велику Британију од најозбиљнијих претњи нашој националној безбедности“, рекао је Мекалум. „Та главна мисија и вредности које су у њеној основи нису се много промениле.“