Рукопис легенде о Мерлину и краљу Артуру откривен после векова скривања у другој књизи

У питању је једини сачувани фрагмент изгубљеног средњовековног рукописа који прича причу о Мерлину и раним херојским годинама на двору краља Артура.

У њему, мађионичар постаје слепи харфиста који изненада нестаје пред очима дворана. Затим ће се поново појавити као дете без доњег веша које издаје наредбе краљу Артуру.

Мерлин који мења облик – чије моћи очигледно потичу од тога што је син жене оплођене ђаволом – тражи да носи Артурова знамења (заставу са његовим грбом) на бојном пољу. Краљ се слаже – испоставило се да је то била добра одлука – јер се Мерлин појави у одсудном тренутку са згодним тајним оружјем: магичним змајем који бљује ватру.

Више од 400 година, овај крхки остатак прослављене средњовековне приче лежао је неометано и непримећено, који је још у елизабетанско време повезан у корице књиге архивског имовинског регистра.

Сада, 700 година стар фрагмент Suite Vulgate du Merlin – изузетно ретког старофранцуског рукописа од кога има мање од 40 преживелих примерака у свету – открио је архивиста у библиотеци Универзитета Кембриџ, пресавијен и ушивен у повез регистра из 16. века.

Користећи револуционарну нову технологију, истраживачи у библиотеци су били у могућности да дигитално сниме најнеприступачније делове крхког пергамента без да га одмотају или одшију. Ово је сачувало рукопис на месту где је откривен и избегла се непоправљива штета – а истовремено је омогућило да се јако избледели фрагмент виртуелно расклопи, дигитално побољша и прочита први пут после више векова.

Suite Vulgata du Merlin првобитно је написана око 1230. године, у време када су легенде о Артуру биле посебно популарне међу племкињама, иако је фрагмент из изгубљене копије датиране око 1300. Истраживачи наводе да не знају ко је аутор текста.

Делује као наставак ранијег текста, написаног око 1200. године, у којем се Мерлин рађа као чудо од детета надарено способношћу предвиђања будућности и баца чини како би олакшао рођење краља Артура, који доказује своје божанско право да влада извлачењем мача из камена.

Suite Vulgata du Merlin говори о Артуровој раној владавини, његовом односу са витезовима Округлог стола и његовој херојској борби са Саксонцима. Приказује Артура у позитивном светлу – он је млади херој који се ожени Гиневером, измишља Округли сто и има добар однос са Мерлином, својим саветником.

Стил текста указује да је фрагмент написао непознати писар на северном француском дијалекту који су разумели енглески аристократи. У питању су келтске и енглеске легенде, које су усмено кружиле по Британским острвима. Али због норманског освајања језик који се користи када се записују је старофранцуски.

Међутим, до 16. века старофранцуски је пао у немилост у Енглеској. Можда је због тога тај фрагмент завршио као повез архивског регистра.

Данас је мултиспектрално снимање (MSI), ЦТ скенирање и три-де моделирање омогућило научницима не само да читају избледеле и скривене текстове рукописа, већ и да разумеју како је тачно савијен и ушивен у регистар. Тим Лабораторије за снимање културног наслеђа у библиотеци Универзитета Кембриџ чак је био у могућности да анализира различите нити које су користиле елизабетанске књиговезнице и различите пигменте за декорацију које је користио средњовековни илуминатор, чији је посао био да „осветли“ рукописе декоративним илустрацијама и богатим бојама.

Један од „најтежих“ изазова са којима се тим истраживача суочио био је како приступити скривеном пресавијеном тексту. Решење је било да конзерватори пажљиво придржавају пергамент док су техничари убацивали „веома уско“ сочиво макро сонде у најдаље кутке пергамента до којих су могли да допру.

Резултат су биле стотине слика старофранцуских речи и слова – које је руком исписао средњовековни писар – које је требало саставити као слагалицу. Да би се додао још један слој сложености, неке од слика су снимљене коришћењем огледала како би се одразила иначе неприступачна подручја текста, тако да су слике биле закривљене или је требало да се ротирају или окрећу.

Проналажење где одређена слика припада био је мукотрпан процес, али је на крају било веома задовољавајуће. Остало је неснимљено свега неколико квадратних центиметара текста који је био ушивен у корице, али је фрагмент био приморан да се одрекне свих својих тајни.