Куће које памте – чувари сећања и историје Београда

Вероватно вам је док сте пролазили Хиландарском улицом привукла пажњу запуштена кућа. На броју 7, ишарана графитима и полупаних прозора. У њој је живео, радио и преминуо зачетник геријатрије, неуропсихијатрије, научник који је први поставио дијагнозу ишијалгије, српски Тургењев, како су многи називали Лазу Лазаревића.

 У комшилуку је кућа географа Јована Цвијића, очувана и претворена у меморијални музеј. Међутим, кућа Лазе Лазаревића, поклекла је пред зубом времена и људском немарношћу.

“Кућа је у процесу реституције, постоје неки наследници, нажалост ми као породица Лазаревић нисмо наследници ове куће, ми у процесу реституције тражимо нешто друго. Али то указује да нешто не функционише чим ти процеси трају толико дуго и ова кућа стоји овде како стоји у овом стању”, рекао је Вук Лазаревић, потомак Лазе Лазаревића.

Кућа нажалост не ужива статус појединачног културног добра, већ се налази у оквиру просторне културно-историјске целине “Копитарева градина”.

“Наша идеја је да сачувамо сећање на Лазу. Он је представљао све оно најбоље што смо ми, оличење традиције и морала, са дубоким коренима у грађанском друштву. То је оно чему треба да тежимо сви као нација, не само ја као наследник. Иза нас стоји физички споменик Лази, он је ходао овим улицама, пео се уз ове степенице, додиривао ограду, ми ако хоћемо тога да се одрекнемо то нека нама иде на част”, истакао је Вук Лазаревић, потомак Лазе Лазаревића.

Истини за вољу, куће многих славних личности поносно сведоче о својим некадашњим власницима и старом духу Београда, као што је случај са кућом математичара Михајла Петровића Аласа на Косанчићевом венцу.

Нажалост, то није случај са кућом у улици Кнеза Милоша на броју 66. Некада велелепна вила, данас застрашујућа руина огрнута поцепаним црним најлоном који би требало да штити пешаке од фасаде која отпада, припадала је чувеној породици предузетника Игњата Бајлонија.

“Зграда је била један од украса ове улице, данас је у стању у којем је. Подигнута је 20. година 20 века. Има елементе неоромантизма као једна лепа градска вила са изузетним гипсарским декоратерским радовима и унутрашњошћу који су непрепознатљиви”, рекао је Александар Леко, архитекта,

Кућа Бајлонијевих је након конфискације имовине после Другог светског рата продата амбасади Гвинеје, која је никада није реновирала.Кућа Бајлонијевих је и даље у власништву амбасаде Гвинеје, док је један део куће у којој је некада живео Лаза Лазаревић у приватној својини, један је у државној.

Срећом, кућа сликара и песника Ђуре Јакшића у Скадарлији сачувала је аутентичан, иако скроман изглед, какав је имала и у 19. веку. Надамо се да ће и Лазиној кућу и кући Бајлонијевих једног дана бити враћен стари сјај.