После 47 година у океану, прстен стигао до власника

Алекс Дејвис, професионални ронилац, риболовац и туристички радник на Барбадосу, послао је један прстен потпуно непознатом човеку.

Током недеље у којој није било много посла, Дејвис је проверавао веб-камере које су показивале место за које је био заинтересован након што је туда протутњао ураган Берил, раније ове године.

„Дакле, подводна подручја која су била попут прелепих пешчаних плажа, одједном су су се претворила у огољене стене. Имајући то на уму, размишљао сам о подручјима где желим да одем, а где је много песка нането дејством урагана“, прича ронилац.

Користећи детектор метала, Дејвис је прво наишао на уобичајен улов – зарђале ексере, чепове и новчиће. Међутим, тада је приметио нешто занимљиво у вези са новчићима.

„Били су из 70-их и 80-их година и полако сам схватао да сам у зони у којој очигледно има много старих ствари“, рекао је Дејвис. Онда је његов детектор метала почео да се оглашава другачијим звуком. Знајући да је то сигнал за злато, почео је да копа.

Након што је просејао неколико слојева песка, мртвих корала и стена, Дејвис је ископао прстен са тамноцрвеним каменом. Док је још био под водом, ронилац је приметио да прстен није кородирао, као и да има жиг драгуљара, што значи да је направљен од чистог злата.

Када се вратио на копно, увећао је гравуру и открио речи „Мекмастер универзитет 1965.“ и иницијале „ФМП“.

„Када сам то видео, помислио сам: ’Овде дефинитивно има довољно информација да покушам да прстен вратим власнику. Имамо школу, имамо матурску годину, имамо три иницијала“, објашњава ронилац.

Лов на власника

„Дејвис је одмах претражио сајт Универзитета Мекмастер и послао упит о општем алумни имејлу Универзитета“, нагласила је Карен Меквиг са тог Универзитета. У мејлу је описано како је Дејвис открио прстен и личне податке који су угравирани на њему, а могли би помоћи Универзитету да идентификује његовог власника.

Настојање људи да се поново повежу са старим пријатељима је сасвим уобичајено, али овај захтев је био необичан. Молба за универзитетског алумни координатора је била да помогне у проналажењу некога са иницијалима ФМП.

Потрага је убрзо указала на Фредерика Моргана Перига и Универзитет га је одмах обавестио.

„Срећом, Морган је заиста добар бивши студент који је наставио да дели своје податке са Универзитетом након свих ових година. Дакле, то је била друга брига коју смо имали – 1965. година је била доста давно. Да ли је та особа још увек жива?“, рекла је Карен Меквиг која је иначе задужена за питања која се тичу бивших студената.

Према њеним речима, Периго је био запањен када је чуо да је прстен пронађен. Периго је објаснио Меквиговој како је изгубио прстен 1977. године, када је био на породичном путовању на Барбадос. Његовог сина је оборио талас и када је зграбио руку дечака како би га извукао из воде, прстен му је само склизнуо са прста и нестао у мору.

Прстен је стигао у идеалном тренутку

Универзитет је потом Перигове контакт информације проследио Дејвису који је убрзо контактирао власника прстена. Морган Периго је захвалио Дејвису и испричао му како је изгубио прстен, али је поделио још један невероватан детаљ.

„Ова прича једноставно не може бити боља. Не само да смо прстен нашли након 47 година на дну мора, нашао сам га, знате, недељу дана пре његовог рођендана“, нагласио је ронилац.

Дејвис је замотао прстен и послао га као убрзану међународну испоруку да би стигао код Перига пре његовог рођендана.

„Тај прстен је био под водом 47 година, тако да сам уверен да се одавно опростио од њега и закључио да је заувек нестао“, рекао је Дејвис.

Ронилац Алекс Дејвис читаво искуство са прстеном види као задивљујуће и волео би да доживи да поново пронађе нешто за чијим би власником трагао.