Трукерај, златовез, пустовање, за „Сомборске нити“ далеко се чује

Софија Јорговић је била прва учитељица у Србији. Радила је у Сомбору у другој половини 19. века, а између осталог предавала је ручни рад и вез.Она је била и инспирација Удружењу „Сомборске нити" да покрене колонију на којој ће промовисати старе занате.

„На овој колонији смо сакупили седам, осам заната. Труковање, ткање, вез, златовез, пустовање, плетење. Сакупили су се и уметници и занатлије који раде неки рад, ето, у славу Софије Јорговић, а наравно, сакупили су се ту поред њих и они који желе да науче и да виде како се то ради", каже Вања Цар из Удружења.

„Верујем да оваква знања и вештине требамо сачувати. Када одете у етнографски музеј, онда видите колико је златовез заправо био важан поготово у владарским породицама, Српским и уопште кроз историју”, додаје Мирјана Максимовић, учесница на колонији.

Ана Илић Пањковић у оквиру колоније представља занат под називом трукерај. То је техника којом се уз помоћ паус паира преноси шема за вез на платно.

„Неке од тих мотива сам ја употребила у оквиру своје радионице за декоративне и употребне предмете, као што су несесери, лавандице, беџеви, како би младима и данас људима у савременом добу на неки занимљив начин приближили старе и традиционалне занате", рекла је Ана.

„Израђујемо шаре по мотивима са сомборских капа које су жене носиле крајем 19. и почетком 20. века. Златовез је тада био у пуном сјају у овим крајевима, тако да ово је прилика да жене које желе да науче неке основе златовеза изради неки предмет који ће чувати као успомену за будућност”, истакла је председница удружења „Сомборске нити“, Катарина Цар.

Све ово јесте покушај ових жена да старе занате и традиционалне материјале претворе у нешто савремено и оригинално.

У наредном периоду, очекује се и каталог са радовима насталим на колонији и жеља да овај догађај постане традиција.