Полицијски пси – специјални агенти на четири ноге

Они су храбри, лојални, неустрашиви, спретни, способни, перфектно истренирани, лако уче и веома су послушни. Они су заштитници, трагачи и нападачи, другим речима, специјални агенти на четири ноге, а при одабиру њихова раса није увек пресудна.

„Покушавамо да се базирамо на томе да пси, који су за неке намене одбране и напада, буду нешто физички снажнији, попут немачких овчара, белгијских овчара, па чак, у последње време, и ротвајлера и тако тих неких раса, зависно од места и времена за употребу. Трагачке расе које се користе свакодневно за разне врсте претрага, могу да буду мањи пси, нижи, лакши, како би било згодније да се пењу на веће висине, у удубљења, разне пролазе и тако даље“, објашњава Саша Пејчић, командир Одељења чете водича службених паса ПЈП Полицијска бригада.

Њихова обука креће чим се одвоје од мајке

„Буквално већ од осам недеља они већ почињу да излазе напоље, да се возе у возилу, да улазе у разне просторије, да мењају разне подлоге, упознају околину око себе, да се разрађују нагони за плен, за лов – оно што је неопходно да би се касније успешно изводила обука“, прецизирао је Пејчић.

Штенци које је Чета водича сама одгојила потичу од родитеља који су се посебно истакли у служби и сви они добијају неку улогу у јединици, на основу своје нарави и способности.

„Ми имамо и ситуације где се дружимо са грађанима, где су деца, где су разни прикази. Такви пси могу да се друже са људима, са грађанима, тако да је то идеална прилика да могу да се помазе, да се сликају са службеницима и тако даље“, каже Пејчић.

Обука паса траје углавном око шест месеци.

„Обука паса за праћење трага траје најдуже, као најзахтевнија дисциплина и једна од тежих дисциплина где се пас обучава за праћење трага човека, где се том приликом користи за трагање за изгубљеним лицима, извршиоцима кривичних дела“, наводи Марко Мачар, командир вода ПЈП Полицијска бригада, специјални батаљон.

Док је једнима главно да се мазе и уживају у крилу свог власника, други крећу на обуку још као штенци, а у служби остају све до заслужене пензије.

„Сваки пас одлази у заслужену пензију и ту постоји могућност да водич који је дужио пса преузме пса, да га одведе кући или да дочека дубоку старост у јединици, где им је обезбеђена потпуна нега по питању исхране, хигијене и свега и после до краја живота“, нагласио је Мачар.

Годишње буду ангажовани у више од 4.000 акција, а за сваку успешну следи награда, похвала водича или лоптица за игру.