Астрономски феномени у новогодишњој ноћи

Уколико буде ведро, грађани Србије вечерас ће моћи да посматрају делимично помрачење Месеца, саопштило је Астрономско друштво „Руђер Бошковић".

У Србији ће у сенку Земље ући само делић Месеца - осам одсто његовог пречника. Помрачење ће моћи да се прати из источне хемисфере планете, односно из Европе, Азије и већег дела Африке.

Месец ће додирнути сенку Земље у 19 сати и 53 минута, а последњи контакт са њом имаће у 20 сати и 53 минута.

Такође, последњег дана 2009. године десиће се још један несвакидашњи астрономски феномен, пошто ће становници САД, Канаде, Европе, Јужне Америке и Африке по други пут у децембру на небу видети пун месец.

Са тим феноменом, популарно названим и „плави месец", често се пореде изразито ретке појаве.

Наиме, пун месец појављује се на сваких 29 и по дана и у највећем броју случајева, у једној години има их 12. Просечно, други пун месец током периода од тридесет дана видљив је сваке две и по године.

Последњи пут, „плави месец" појавио се у мају 2007. године. „Плави месец" у последњој ноћи у години још је ређи и дешава се сваких 19 година. Претходни случај био је 1990, а следећи ће бити 2028. године.

„Плави месеци" немају посебан значај за астрономе. Сам назив постоји око 400 година, али се значење термина мењало, па је тако постојало најмање шест различитих значења.

Садашњи смисао термина скован је четрдесетих година прошлог века, када је новинар листа "Sky & Telescope" покушао да упрости превише сложену дефиницију алманаха "Farmer's Almanac of Maine" и објаснио да је „плави месец" други пун месец у тридесет дана.

Часопис је грешку исправио деценијама касније, али се дефиниција усталила.