Руси направили вотку у таблетама

Руски научници патентирали су алкохол у таблетама који се лако преноси, конзумира и дозира, па би вотка убудуће могла да се пије "попут лека".

Професор Jeвгениј Москалев са Технолошког универзитета у Санкт Петерзбургу развио је технологију која омогућава да се алкохол претвори у прах и даље дистрибуира у облику пилула.

Овом новом техником може у чврсто стање да се доведе било какав алкохол, укључујући и коњак и виски, па чак и пиво и вино.

"Сува" вотка лако може свуда да се носи са собом, а и конзумација је једноставнија. Нема наливања алкохолном течношћу нити опорог укуса у устима. Захваљујући новом "паковању" конзументи ће моћи и лакше да воде рачуна о количини алкохола коју уносе у себе.

Професор Москалев, који је радио у одбрамбеној индустрији током совјетског режима, али је након Горбачовљеве "перестројке" и економске слабости земље морао да постане "слободњак", до открића је дошао из других разлога.

"Једна компанија је желела да капсулира екстракт на бази воде и алкохола за животињски лек. Животиње не воле мирис алкохола, али у форми капсуле могао би се додавати њиховој храни. Као резултат, развили смо технологију која нам омогућава да претворимо било који течни раствор у прах", рекао је Москалев.

Но, упркос овим, условно речено, предностима, многи су сумњичави према вотки у таблетама. Поготово што се омиљено пиће Руса, осим за пијење у хладним руским ноћима, користи и за мноштво других ствари, где пилуле тешко да би биле од користи.

Рецимо, Руси вотку користе за скидање фластера, као растварач лепка, затим као средство за чишћење стакла (како прозора тако и наочара), као лосион за лице, кажу, одлично чисти кожу и затвара поре, као стимуланс за раст косе (чеп водке у 350 ml шампона).

Вотка у боци са распршивачем убија стршљенове на месту, а да би се излечио непријатан мирис ногу, треба их прати вотком. Све то не би могло са вотком у таблетама.

И сам професор Москалев признаје да више воли вотку на класичан начин. "На жалост, алкохол се може држати само у капсули од стеаринске киселине, тако да вотка у праху за сада има укус као свећа. Генерално, непријатан укус се лако може уклонити ароматским агенсима. Искрено, не допада ми се вотка у таблетама. Најбоља је када се конзумира на стари начин", објаснио је научник.

Вотка - државни непријатељ број један 

По потрошњи вотке Руси су без премца у свету иако још нико није успео да објасни популарност тог пића без боје, мириса и укуса.

Верује се да су прву вотку направили монаси у Кремљу, највероватније 1503. године и то као алкохол за дезинфекцију рана ратника на бојишту.

Међутим, водка се убрзо отела контроли, па се данас у Русији по "глави" становника годишње троши застрашујућих 18 литара чистог алкохола, највећим делом управо из вотке. Према стандардима Светске здравствене организације, здравље нације је угрожено ако се попије више од осам литара чистог алкохола годишње.

Крајем прошле године, у Русији је било регистровано преко два милиона алкохоличара. Пиће је главни кривац за велику смртност. У популацији од 143 милиона Руса, 700.000 умире сваке године од последица конзумирања алкохола.

Нови рат алкохолизму најавио је јесенас председник Русије Дмитриј Медведев, не би ли се спасла будућност нације која све више пије. Многи су одмах подсетили да судбина сваког лидера који је Русију покушавао да одвоји од флаше - није била ружичаста.

Тако је популарност Михаила Горбачова драстично опала током кампање за рестрикцију алкохола 1985. године.

У једном од московских вицева из тог времена, пијанац, бесан што дуго мора да стоји у реду за вотку, решио је да убије Горбачова. После извесног времена враћа се и стаје поново у ред. "Шта је било, јеси ли га убио?", питају га. "Ма какви! Ред убица пред Кремљом већи је од овога овде."

Алкохолизам сваке године смањује број радно способног становништва Русије. Према прогнозама, већ 2015. године на тржишту радне снаге недостајаће 13 милиона људи.

Демограф Андреј Коротајев сматра да ће се број становника Русије до 2050. смањити са 143 на мање од 100 милиона ако се не уђе у озбиљан рат са алкохолизмом.