Дебата у Њујорку: Уклањати мачкама канџе или не?

Деценијама је хируршко уклањање канџи мачкама био рутински ветеринарски поступак у САД, али то није педикир – има ту анестезије, бола и ампутације делова прстију.

Први предлог закона у САД, који је припремила држава Њујорк, о забрани уклањања канџи мачкама изазвао је жестоку дебату међу ветеринарима и љубитељима мачака, од којих неки инсистирају да је уклањање нехумано, а други кажу да то треба допустити као последње средство за мачке које гребу намештај, тепихе и људе.

„Нико од нас не воли тај поступак“, рекао је Ричард Голдстин, ветеринар у њујоршком Здравственом центру за животиње и бивши предавач на Ветеринарском факултета Универзитета Корнел. „Шта када је алтернатива доживотна осуда мачке на склониште, или на смрт? Зато ми то радимо“, констатује Конрад.

Њујоршке и америчке ветеринарске организације које се противе забрани уклањања канџи, кажу и да је то често једини начин да се спречи да мачке с проблемима у понашању буду напуштене или подвргнуте еутаназији.

Такве одлуке треба препустити професионалцима и власницима мачака, а не посланицима, кажу они. Реалност је да тај поступак сам по себи узбуњује противнике. За разлику од људских ноктију, канџе мачке су везане за кости, те њихово уклањање захтева да ветеринар пререже тетиве и нерве, и да уклони последњи сегмент кости у сваком од прстију мачке.

„То је ампутација. То је као да се кљештима човеку одсече врх прста“, рекао је Џенер Конрад, калифорнијски ветеринар који је прошле недеље допутовао у Олбани да би лобирао међу посланицима да изгласају предложену забрану.

Директорка основне школе у Бруклину, Лиза Фернандес, рекла је да је дала да се њеној мачки уклоне канџе јер није знала шта то подразумева. Ђаци њене школе сада учествују у кампањи лобирања којом позивају посланике да подрже забрану.

„Када сам сазнала шта је то, ужаснула сам се“, рекла је Фернандесова.

Аустралија, Велика Британија и још неколико европских земаља већ је забранило уклањање канџи мачкама. То је забрањено и у Лос Анђелесу и неким другим градовима Калифорније.

Процењује се да се та процедура примени на око четвртини свих мачака у домаћинствима у САД, а ветеринари су рекли за АП да је то све мање уобичајено.

У прихватилишту за животиње „Енимал хејвен“ на Менхетну, помоћница директора Кендра Мара је рекла да се уклањање канџи примењује на око 10 одсто мачака које иду на усвајање. Неке од мачака подвргнутих томе почињу да уједају што пре нису чиниле, а неке престају да користе кутију с песком јер им песак погоршава ране. „Никада то не иде лако“, рекла је Мара.

После те процедуре „увек треба радити на проблемима понашања“ мачке.

„Намештај важнији од добробити мачке“

Становник Менхетна Брајан Гари, један од неколико власника мачака који су разговарали са АП, наследио је 10-годишњу мачку Кики када је умро његов отац и дао је да јој се уклоне канџе јер је „намештај важнији од добробити мачке“. Гари је рекао да Кики има проблема с коришћењем кутије с песком, те је држи у соби читавој прекривеној новинама.

„То је ноћна мора. Морам то некако да решим“, рекао је. „Она је ипак веома слатка. Али је потпуно уврнута“. Ветеринари с којима је разговарала агенција АП, кажу да се власници мачака све више окрећу алтернативама – редовно подрезивање канџи или постављање малих капица преко канџи мачке.

Њујоршко ветеринарско удружење, међутим, противи се потпуној забрани. Његова председница Сузан Вајлигала је рекла да је број интервенција за уклањање канџи у њеној области Бафало опао за више од 50 одсто у односу на пре само три године. „Тога је знатно мање јер ветеринари упућују клијенте у то шта су доступне алтернативе“, рекла је.

„Ипак, то треба да остане последња опција“, рекла је Валигајла о хируршком уклањању канџи.