Земља „добила“ кисеоник пре 2,33 милијарде година

Први значајан, неповратан прилив кисеоника у Земљину атмосферу догодио се пре готово 2,33 милијарде година, што је, на крају, довело до настанка вишећелијског живота. Научници су, међутим, недавно успели да маргину грешке на тако великом броју сведу на „свега“ плус-минус седам милиона година.

Kако се наводи у истраживању стручњака америчког Института за технологију Масачусетс (МИТ), објављеног у научном магазину “Science Advances”, на тај начин смањена је досадашња маргина грешке која је износила између десет милиона и више стотина милиона година.

До открића су дошли анализирањем седиментних језгaра и одређивањем главног прелаза у обрасцу масено независне фракције изотопа сумпора (S-MIF).

Иако данас 21 одсто Земљине атмосфере чини кисеоник, тај гас није одувек био довољан да би га користила жива бића, штавише, током прве две милијарде историје Земље није га било у довољним количинама.

Истраживачи су утврдили да је пораст кисеоника у атмосфери, иако веома мали, трајао од милион до десет милиона година, а затим изазвао читав низ догађаја који су на крају резултирали настанком вишећелијског живота.

„То је био почетак дугог периода који је кулминирао стварањем комплексног живота. Било је потребно, грубо речено, око 1,7 милијарди година да еволуирају животиње сличне оним које данас познајемо“, рекао је професор Одељења за Земаљско, атмосферско и планетарно истраживање МИТ-а (EAPS) Роџер Самонс.

Научници су углавном сагласни да је кисеоник настајао у океанима као нуспродукт цијанобактеријске фотосинтезе пре три милијарде година, и да га у атмосфери није било јер су га у томе спречавали гладни микроби или гвожђе.

„Можда је и раније било привремених испуштања кисеоника у атмосферу, али њихово обиље и трајање тренутно не могу да се измере“, рекао је Самонс који је објаснио да се све то променило „Великом оксидацијом“.

Како је истакао, прецизније одређивање почетка такозване „Велике оксидације“ могло би стручњацима да открије узроке и механизме тог важног догађаја за живи свет на Земљи.

Самонсов тим би желео да истражи и хипотезу да ли постоји веза између „нагле и брзе" појаве кисеоника са леденим добом у неопротерозоику (геолошки период који је почео пре милијарду година, а завршио се пре 541 милион година) које је било толико оштро да су се Земљини океани у потпуности заледили (теорија позната као Земља као снежна грудва - Snowball Earth).

Број коментара 6

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.

четвртак, 09. јул 2026.

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом