Синтетизовање људског генома и људи без биолошких родитеља?

Пројекат је још у фази идеје и да би уопште започео потребно је унапређивање постојећих техника синтетизовања ДНК. О томе је 150 научника причало иза затворених врата на Медицинској школи у оквиру Универзитета Харвард. Свима је речено да о ономе о чему се буде причало не разговарају са медијима или објављују на друштвеним мрежама.

Организатори су рекли да би пројекат могао да има изузетан научни значај и био би логичан наставак оригиналног пројекта мапирања људског генома, којем је циљ био читање редоследа три милијарде хемијских слова у човековом ДНК нацрту.

Нови пројекат не би подразумевао секвенцирање, већ писање људског генома, односно синтетизовање свих три милијарде јединица из хемикалија.

Међутим, такав покушај би подигао велика етичка питања. Да ли би научници могли тако да створе људе са одређеним особинама, можда људе рођене да буду суперпвојници? Или можда копије одређених појединаца?

„Да ли би било у реду, на пример, секвенцирати и онда синтетизовати Ајнштајнов геном“, пита Дру Енди, биоинжењер са Станфорда, док његова колегиница са Универзитета Нортвестерн у заједничком есеју додаје: „Ако јесте, колико би Ајнштајнових генома било направљено и убачено у ћелије и ко би их синтетизовао“.

Енди, упркос томе што је позван да присуствује састанку, рекао је да није желео да буде присутан током дискусије на Харварду зато што није била отворена за јавност и није била довољно посвећена етичким импликацијама.

Џорџ Черч, професор генетике на Харварду и један од организатора скупа, рекао је да је дошло до грешке у комуникацији. Пројекат нема за циљ стварање људи, већ ћелија и не би био ограничен на људски геном. Уместо тога, срж пројекта био би унапређивање могућности синтетизовања ДНК уопште, што би могло да буде примењено на мноштво животиња, биљака и микроба.

„Праве слику која заиста не представља пројекат каквим јесте“, рекао је Черч, додајући да је састанак био затворен за медије и јавност и да су колеге биле замољене да о њему не причају, јер је већ био предат предлог пројекта научном часопису. Због тога нису желели да дискутују о томе јавно док папир не буде објављен.

Пројекат је у почетку назван ХГП2: Пројекат синтетизовања људског генома, односно као други корак и наставак првобитног ХГП пројекта,током ког је секвенциран људски геном. У позивници за састанак писало је да је примарни циљ „синтетизовање комплетног људског генома у ћелије у наредних 10 година“.

Научници и компаније тренутно могу да мењају ДНК у ћелијама додавањем страних гена или
мењањем слова у постојећим генима. Ова техника се уобичајено користи у прављењу лекова, попут инсулина за дијабетес, као и унутар генетски модификованих ћелија како би развили ГМО усеве.

У научним круговима се води етичка дебата о новој технологији која би могла да омогући генетске промене на људских ембрионима.