На шта би свет личио да су САД спровеле нуклеарни напад из 1956. године

Деструктивна моћ нуклеарног оружја већини људи урезана је у свест трагичним кадровима експлозија у Хирошими и Нагасакију, али и снимцима бројних проба широм света. Прво долази експлозија, а онда радиоактивно зрачење које остаје годинама и деценијама. Нова интерактивна мапа показује колику би штету начинило зрачење уколико би нуклеарне бомбе биле бачене на већину великих градова.

Мапа је резултат сарадње института Будућност живота (Future of Life Institute), волонтерске организације посвећене умањивању егзистенцијалних претњи за човечанство основане од стране физичара МИТ Макса Тегмарка, и Алекса Велерштајна, историчара одговорног за веома популарну интерактивну мапу NUKEMAP.

Пре неколико месеци, америчка Национална безбедносна архива обелоданила је јавности тајну листу 1.100 градова које су САД идентификовале као претње 1956. године. Мете укључују бројне градове у некадашњем СССР, Кини, Северној Кореји, али и Европи.

Велерштајн је схватио да би могао да прилагоди пређашњу мапу и добије нове информације правећи моделе нуклеарног зрачења и могућих жртава од експлозија бомби.

Направио је симулација за два застрашујућа сценарија. Први, у ком би бомбе пале на свих 1.100 мета у једном дану 29. априлу 2016. године. Други, симулирао је када би бомбе на све мете пале током три дана 29, 30. априла и 1. маја.

Постоје многи фактори који утичу на ефекат нуклеарног зрачења након експлозије, највише временски услови и величина бомбе. Велерштајн у други модел убацио временске податке и добио прилично различите резултате.

Такође, на ширење радиоактивности утиче и место експлозије - на земљи или у ваздуху.

Велерштајн истиче да у његовим моделима нису укључени потенцијални одговори из Русије и Европе, који би сасвим сигурно уследили у случају нуклеарног напада из САД. Нуклеарни арсенали САД у Русије чине 93 одсто укупних количина нуклеарног наоружања на свету.

Број коментара 7

Пошаљи коментар

Упутство

Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.